Удео пољопривредног земљишта под органском пољопривредом у Европској унији (ЕУ) од 2012. до 2020. године повец́ао се за више од 50 одсто, годишње је растао за 5,7 процената па је у 2020. години 9,1 одсто пољопривредних површина у ЕУ било укључено у органску производњу, објавила је „Сербиа органика“ у свом гласилу „Organic news“.
У најновијем броју овог часописа, позивајући се на податке Европске комисије, наводи се да су Француска, Шпанија, Италија и Немачка, земље са највећом површином под органском пољопривредом у ЕУ и да су 2012. године заједно чиниле 52 одсто а у 2020. години 59 одсто.
Највећи удео површина под органском пољопривредом у ЕУ је под ливадама и пашњацима, 42 одсто, затим под крмим биљем, 17, житарицама, 16 процената и вишегодишњим засадима, као што су воће, маслине и виногради, 11 одсто.
Када је реч о органској производњи животиња, она упркос значајном расту и даље чини мали удео у укупној производњи животиња у ЕУ, и износи између једна и седам процената.
Карактеристично за органске фарме у ЕУ је то да су веће од конвенционалних и да њима управљају млађи људи.
У складу са растом производње удвостручила се и малопродаја органских производа у периоду од 2015. и 2020. године.
Srpski privrednici od sutra na Međunarodnom sajmu privrede u Mostaru
Преузмите андроид апликацију.
