Иако су ветар и сунце у 2025. години први пут произвели више струје у Европи од осталих видова енергије, скоро четвртину потрошње земаља Европске уније, тај тренд се није наставио у 2026.
У Србији се споријим темпом повећава удео ових обновљивих извора енергије, али би зелена струја могла да буде бум и у нашој земљи за 10 до 15 година, будући да је то и стратешко опредељење и „Електропривреде Србије”.
За сада је и даље базна енергија из угља српска стварност, али је у плану декарбонизација и енергетска транзиција која води ка обновљивим изворима енергије који би наредних деценија били главни енергетски ослонац.
Србија је већ 2023. године производила и трошила више од 30 одсто зелене енергије. Највећи део је произведен у хидроелектранама, што охрабрује да је достижан циљ постављен за 2030. годину, да се у нашој земљи производи 45 одсто зелене струје.
Европска унија више не производи струју на начин на који је то радила пре две деценије.
Према подацима аналитичке фирме ЕМБЕР, у 2025. години, обновљиви извори имали су највећи удео у производњи електричне енергије у Европи у целини са 35 одсто, затим фосилна горива са 32 процента и нуклеарна енергија на 23 са 32 одсто у 2020, док је производња електричне енергије из угља пала на 12 са 30 одсто у 2020. години.
Упркос климатским обавезама Европе, неколико земаља, укључујући Италију, Немачку и Велику Британију, и даље се у великој мери ослањају на гас за производњу електричне енергије.
Раније ове године, Немачка је најавила планове за изградњу нових гасних електрана спремних за водоник како би помогла постепено избацивање угља до 2030. године, што је одлука која је изазвала критике неких организација забринутих због еколошких импликација, преноси Агенција за енергетику Србије.
Преузмите андроид апликацију.
