Око 40 милиона људи у Европској унији, односно 15 одсто радно способног становништва, суочава се са „празничним сиромаштвом“, јер не могу себи да приуште чак ни недељу дана одмора, показује студија Европске конфедерације синдиката (ЕКС).
„Превише људи више не види предности моћне европске економије у свом свакодневном животу“ рекла је генерална секретарка Естер Линч, у саопштењу које преноси Савез самосталних синдиката Србије.
Истраживање је сабрало податке о приходу и животном стандарду Европске уније за људе старости од 18 до 64 године у 2021. и 2022. и истраживало њихову способност да приуште једнонедељни годишњи одмор далеко од куће као мерило колико су економски оптерећени.
Током две године о којима је реч, када је пандемија ковида 19 још била велика, радници у ЕУ су се борили да приуште одмор. Неке земље су биле у горем положају од других, при чему је Италија имала највећи број радника који нису могли да плате одмор (више од шест милиона), док су Румунија (36 одсто) и Кипар (25 одсто) имали највећи удео радника у поређењу са њиховом популацијом.
ЕКС је навела и да су између 2021. и 2022. Ирска и Француска забележиле најзначајнији скок у броју људи који нису у могућности да приуште одмор.
„Одмор није луксуз. Одсуство са породицом кључно је за заштиту физичког и менталног здравља радника, као и за пружање драгоцених искустава деци“ рекла је Линч.
Када је реч о Србији, досадашња пракса је рецимо показала да велики број запослених не користи први део годишњег одмора у трајању од 10 радних дана, него у зависности од њихових и потреба посла то буде и краће од обавезних 10 дана, најчешће пет, али и мање. Запослени често желе другачији распоред одмора, а због постојећег законског оквира, послодавци нису у могућности да им изађу у сусрет. То је нешто што и инспекција замера послодавцима приликом инспекцијског надзора. Због ових разлога НАЛЕД је у својој „Сивој књизи 15″ предложио држави да се измени став 2 члана 73 Закона о раду. Важећа законска формулација овог става гласи да „aко запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.“
Предлог НАЛЕД-а је да се у ставу 2 измени обавеза да запослени користи први део годишњег одмора у трајању од две недеље непрекидно, већ да један део одмора буде у трајању од две седмице, али не нужно у континуитету.
Преузмите андроид апликацију.
