У Европском парламенту одржана је дебата о ситуацији у БиХ, током које је европски комесар за пољопривреду и храну Кристоф Хансен позвао све политичке актере у БиХ да наставе да предузимају одлучне акције на финализацији реформи, у складу са правном тековином ЕУ и европским стандардима, као и да обнове фокус на напретку на путу ка ЕУ.
Хенсен је нагласио да је Европска комисија и даље недвосмислено опредељена за то да БиХ задржи перспективу приступања ЕУ и поручио да се мора поштовати њен суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак.
Он је рекао да је БиХ ушла у инситуционалну и политичку кризу и поручио кључно бавити се релеватним корацима за напредак ка ЕУ, наводећи да то очекује већина грађана БиХ.
„Сада очекујемо од власти Републике Српске да поштују одлуке Уставног суда БиХ да се суспендују закони који угрожавају правни поредак. Позивамо све политичке актере да брзо уђу у дијалог ради деескалције ситуације и како би се напори фокусирали на напредак за грађане, укључујући на путу ка ЕУ. Напредак ка ЕУ је најбоља гаранција стабилности БиХ и има вишеструке користи за грађане. Комисија је и даље опредељена да се оствари приступ БиХ као јединствене, уједињене и суверене земље“, поручио је Хансен.
Он је додао да четири закона које је усвојила Народна скупштина РС подривају уставни и правни поредак БиХ и функционалност њених институција.
Истовремено је оценио да су усвајања закона о заштити личиних података и закона о граничној контроли били добри сигнали, али да је потребан даљи напредак, што значи усвајање закона о судовима и Високом судском и тужилачком савету.
Хенсен је позвао БиХ да поднесе своју реформску агенду без даљег одлагања, посебно имајући у виду самит лидера Западног Балкана који је наредне неделље у Скопљу.
Хрватски посланик Томислав Сокол рекао је да су ситуацији у БИХ допринеле „погрешне политике Запада“ које су годинама подстицале унитаристичке амбиције, а које највише дестабилизују земљу.
Сокол је рекао да је Запад, уместо да подржи праведан модел консоцијације, често подржавао решења које воде ка доминацији једног народа, а тиме и нестабилности.
Он је истакао да је проблем у БиХ о којем се ретко говори унитаризам и жеља да се БиХ централизује и подреди вољи Сарајева.
„То разара њену унутрашњу стабилност и негира темељно начело на којем почива, а то је конститутивност три народа“, рекао је Сокол и поручио да БИХ може бити стабилна само ако се поштује конститутивност три народа.
Хрватска посланица Жељана Зовко из ЕПП рекла је да у БиХ нема рата или инцидената, али да је то сукоб који тиња и оценила да су „сепаратистичке, али и унитарне политике, и непоштовање основних права свих народа“ довеле до озбиљне ескалације“.
Она је оценила да је једини начин за стабилизацију БИХ реформа изборног закона, без којег ће, како је оценила, БИХ бити „темпирана бомба у нашем најближем суседству“.
Указала је и да се у години када се обележава 30 година од потисивања Дејтонског споразума сведочи потпуној неспособности да се осигура његово основно начело, а то је равноправност свих конститутивних народа.
„Без осигурања уставне заштите и равноправности свих конститутивних народа БиХ ће остати држава у кризи и отворен простор за спољне утицаје“, упозорила је она.
Њен колега из ЕПП Давор Иво Штир рекао је да БиХ требају мир, сигурност и европска перспектива, као и решавање политичких проблема дијалогом.
Више посланика ЕП је током дебете позвало на примену Дејтонског споразума, међу којима и Андре Руже из Патриота за Европу, који је рекао да ЕУ има дужност и одговорност да стабилизује Западни Балкан, а не да долива уље на ватру и ствара нове тензије.
Он је позвао да се престане са провокацијама ситуације „политичким суђењима која су покренули Уставни суд и, у очима Републике Српске, нелегитимни тужилац“ и упозорио да примена двоструких стандарда нец́е помоц́и ЕУ и поново ће отворити ране прошлости.
Посланик социјалиста и демократа Матјаж Немец рекао је да је решење за БиХ у пуноправнопм чланству у ЕУ, а не само у Дејтонском мировном споразуму.
„ЕУ мора да буде конструктиван партнер и мора тежити успостављању дијалога са сва три народа у региону“, поручио је Немец.
Он је додао да ЕУ мора да смањи утицај Москве на Републику Српску и оценио да је морална дужност ЕУ и политичких актера у региону да постигну унутрашње помирење и отворе пут ка ЕУ и реформској агенди.
Немец је оценио да Додик спроводи „сецесионистичке претње“, тврдећи да његови потези представљају озбиљну претњу територијалном интегритету и европској будуц́ности БиХ, док је Гордан Босанац из Зелених оценио да је важно подржати целу и суверену БИХ и осудити сваки покушај сепаратизма.
Абир ел Сахлани упозорила је да ће доћи време када ће бити прекасно за деловање и нагласила да се не смеју изневерити народи у БиХ и позвала на увођење санкција „онима који крше Дејтонски мировни споразум“.
На увођење санкција Додику позвали су и посланици Тинеке Стрик из Зелених и Тис Ројтен из социјалиста и демократа, који су Додика назвали „Путиновом марионетом на Балкану“.
Dodik: Na Srbiju i Republiku Srpsku udareno jer misle da posao nije završen
Преузмите андроид апликацију.
