У Данској се данас одржавају парламентарни избори, на којима, према очекивањима, ни леви, ни десни центар неће освојити већину од 90 места у Фолкетингу – скупштини која броји 179 места.
Неке нове странке се надају уласку у парламент, док друге виде да им подршка опада, јавља АП, оцењујући да би бивши дански премијер Ларс Локе Расмусен, који је напустио своју странку да би ове године оформио нову, могао да буде кључна фигура избора, јер би његови гласови могли да буду неопходни за формирање нове владе.
Када је најављивала изборе у октобру, седам месеци пре краја свог четворогодишњег мандата, премијерка Мете Фредериксен је рекла да жели широку владу са странкама са обе стране политичког центра.
Она је нагласила да Данска, као остатак Европе, пролази кроз тешка времена и да посланици морају да буду заједно.
Изјава је дата у тренутку када је савезник њене мањинске, једнопартијске социјалдемократске владе, запретио да ће срушити Фредериксенову гласањем о поверењу.
Социјално либерална странка левог центра критиковала је њену владу у вези са одлуком из 2020. да елиминише целокупну популацију куна у Данској на врхунцу пандемије корона вируса, донету како би се заштитили људи од мутације вируса.
Елиминација куна је довела до оставке једног министра, а Фредериксенова је била суочена са ултиматумом – да буду одржани нови избори или да буде суочена са гласањем о поверењу. Више од четири милиона бирача сутра ће бирати између 14 партија.
Током кампање су доминирале домаће теме, од смањења пореза и потребе за запошљавањем више медицинских сестара, до финансијске подршке Данцима усред инфлације и скока цена енергената због рата у Украјини. Најмање троје политичара се боре за премијерско место.
Међу њима су Фредериксенова, која је водила Данску кроз пандемију ковида 19 и удружила се са опозицијом како би повећала издатке за одбрану Данске након руског напада на Украјину и два опозициона посланика десног центра – Јакоб Елеман-Јенсен, лидер либерала и Сорен Папе Поулсен, који је на челу конзервативаца.
Бивши лидер либерала, Расмусен, изгубио је од Фредериксенове 2019. и основао своју нову центристичку странку у јуну.
Према анкетама, његови умерени би могли да добију чак 10 одсто гласова. Он је наговестио могућност да буде у коалицији са социјалдемократама и да буде кандидат за премијера. Блок десног центра укључује популистичке, антиимигрантске странке.
Међу њима су и Данске демократе, које је у јуну основала бивша министарка за имиграцију Ингер Стојберг, која је 2021. осуђена јер је 2016. године наредила да се раздвоје парови који траже азил ако је један од партнера малолетан.
Одслужила је казну од 60 дана и сада има право да се поново кандидује.
Анкете показују да би њена странка могла добити око седам одсто подршке бирача.
То би могло да угрози некада моћну популистичку, антиимиграциону Данску народну партију, која се последњих месеци распада због унутрашњих спорова и креће се око цензуса од два одсто потребних за улазак у парламент, док је 2015. године освојила 21,1 одсто гласова.
Социјално-либерална странка, која је упутила ултиматум Фредериксеновој, могла би да претрпи губитак подршке, углавном због тога што бирачи немају поверења у странку, наводи АП.
Њена лидерка Софи Карстен Нилсен изјавила је да ће странка, на крају крајева, подржати Фредериксенову за премијера, што је касније морала да објашњава, додаје америчка агенција.
Преузмите андроид апликацију.
