Почетна > Србија
Србија

У Београду се данас обележавају годишњице смрти Мишића, Бојовића и Штурма

Државна церемонија обележавања годишњица смрти војводе Живојина Мишића, војводе Петра Бојовића и генерала Павла Јуришића Штурма биће одржана данас на Новом гробљу у Београду.
Фото: PrtSc/mod.gov.rs

Венце ће положити и одати почаст у име Владе Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државни секретари Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић и Дејан Антић и вршилац дужности помоћника министра за борачко инвалидску заштиту Сања Лакић.

Венце ће положити и делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници града Београда, потомци истакнутих војсковођа као и представници удружења опредељених за неговање традиција и грађани.

Како се наводи у саопштењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венци ће се полагати у 11.00 сати на гроб војводе Живојина Мишића, а венац ће положити и одати почаст државни секретар Дејан Антић

Државни секретар Зоран Антић положиће венац и одати почаст у 11.40 сати на гроб војводе Петра Бојовића, а на на гроб армијског генерала Павла Јуришића Штурма венац ће положити и одати почаст в.д. помоћника министра за борачко инвалидску заштиту Сања Лакић у 12 сати.

Павле Јуришић Штурм био је био је српски и југословенски генерал, а по избијању непријатељстава између кнежевине Србије и Отоманске империје 1876. године, долази у Србију и учествује у српско-турским ратовима (1876—1878).
Фото: Wikimediacommons/Public domain

Почетком Другог српско-турског рата, децембра 1877. године постављен за команданта 1. добровољачког пука, а затим и за команданта Крајинског пука Тимочке комбиноване бригаде Књажевачке војске.

У Српско-бугарском рату, новембра 1885. био је командант 6. активног пука Дринске дивизије, са којом је учествовао у борбама код Сливнице, у Бугарској, а по повлачењу српске војске из Бугарске, учествовао је и у борбама на Црном врху, код Пирота.

По објави рата Аустро-угарске Србији, Врховна команда му указује велико поверење, одредивши га за команданта Треће армије. Задатак ове армије био је да на западу Србије, на простору од Обреновца, преко Шапца, Мачванске Митровице, Лознице до Љубовије, затвара и брани границу.

Умро је 14. јануара 1922. године у Београду.

Војвода Петар Бојовић био је српски и југословенски војвода и учесник српско-турских ратова током којих је био у штабу Врховне команде, а по завршетку ратова постао је водник батерије у Београду. После Српско-бугарског рата постао је водник коњице, а затим је 1891. положио испит и добио чин капетана.
Фото: Wikimediacommons/Public domain

У Првом балканском рату за начелника Штаба Прве армије постављен је 17. октобра 1912. године пуковник Бојовић. Иако је формацијски био начелник Штаба армије чији је командант био престолонаследник Александар, на Бојовићу је била највећа одговорност јер је по указу он у ствари командовао армијом.

Престолонаследник као формални командант је присуствовао доношењу свих најзначајнијих одлука и био уз Бојовића на многим осматрачницама током операција, обилазио је прве борбене редове и имао одређене заслуге за резултат операција Прве армије, али главни креатор српских победа на правцу дејства војске припадају Бојовићу.

У Другом балканском рату Бојовић је поново био начелник Штаба Прве армије и у том периоду је заступао команданта престолонаследника Александра, који се налазио у Београду и већ следећег дана је стигао на фронт.

Ратна опасност 1914. године довела га је на командно место Прве армије и у првим операцијама по избијању Првог светског рата ангажован је у борбама на западној граници Србије.

Учествовао је у завршним операцијама Церске битке. 21. августа, током тешких борби за ослобођење Шапца, на једној ливади у близини града, тешко је рањен у цеваницу десне ноге, а коњ под њим је убијен.

Због рањене ноге је био онемогућен да из непосредне близине руководи даљим дејствима Прве армије и за осведочену храброст при нападу на Шабац одликован је Златном медаљом за храброст.

Умро је 19. јануара 1945. године у Београду.

Војвода Живојин Мишић био је српски и југословенски војвода (фелдмаршал), а на самом почетку своје четрдесетогодишње службе, био је учесник српско-турских ратова (1876—1878), као питомац-наредник, касније потпоручник.
Фото: Wikimediacommons/Public domain/Урош Предић

Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је Аустро-Угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку. Такође је учествовао и у краткотрајном Српско-бугарском рату 1885. године.

Пуних шест година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији.

Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909. године, током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником.

Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустроугарском.

И у Балканским ратовима Мишић је такође био помоћник начелника штаба Врховне команде, генерала Путника, и био је његова десна рука. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала.

Умро је 20. јануара 1921. године у Београду.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja

 

Преузмите андроид апликацију.