У Београду је данас одржана јавна дебата на тему концепта војне неутралности и односа Србије и НАТО-а.
Том приликом, државни секретар министарства одбране Немања Старовић изјавио је да је војна неутралност Србије заснована на одлуци Народне скупштине да у децембру 2007. године усвоји Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије.
„Опредељење за војну неутралност је политичка одлука која изражава став да земља није заинтересована за приступање постојец́им војним савезима, али и да ће наставити да развија спољно-политичке односе“, рекао је Старовић и појаснио да Србија води своју политику у области безбедности и одбране самостално, настојећи да у складу са могућностима допринесе миру, решавајући све спорове политичким средствима, без употребе силе.
Додао је да, иако милитарно неутрална, Србија креира и развија партнерске односе у областима економије и здравства са земљама широм света, као и са међународним организацијама.
Шеф Канцеларије НАТО за везу у Београду Ђампјеро Романо оценио је да партнерство Србије и НАТО напредује из године у годину и да су Србија и Алијанса ближи него што изгледа на први поглед.
„Србија је наш важан партнер, јер она не само да подржава наше циљеве, већ је и наш пријатељ, који ради са нама заједно на промоцији безбедности и стабилности на различитим балканским и атлантским областима. Србија сарађује са Атлантиком на многим различитим нивоима – и у политичким, војним и научним доменима“, рекао је Романо.
Како је навео, сарадња помаже заједнички развој, а тиме се унапређује и политички дијалог и разумевање, уз пуно поштовање политике неутралности Србије.
Амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид подсетила је да је њена земља примењивала концепт неутралности око две стотине година, али да су промењене околности утицале на заокрет и захтев НАТО-у за прикључењем.
„На Србији је да одлучи да ли је неутралност за њу одржива, да ли жели да остане неутрална или не. Ми можемо да понудимо наше искуство које се убрзано мењало у протекле две године, од почетка рата у Украјини. Сматрамо да је реч о претњи читавом европском континенту, а и шире. Ниједна земља није поштеђена безбедносних претњи и претњи по слободу и привреду. Ниједна земља није острво“, истакла је Бен Давид.
Амбасадор Финске у Србији Никлас Линдквист је изјавио да је у његовој земљи подршка чланству у Алијанси порасла након почетка сукоба у Украјини.
Како је рекао, пре тих догађаја циљ Финске био је да се држи подаље од оба блока, али је по уласку у Европску унију то постало донекле невалидно.
Амбасадор Аустрије у Србији Кристијан Ебнер рекао је да Аустрија, као војно неутрална земља, поступа у духу солидарности са Европском унијом и да је њена неутралност војна, али не и политичка и идеолошка, па стога не може ћутати на кршење људских права.
Како је навео, традиционални концепт рата је промењен, а измењене геополитичке и геостратешке околности утицале су да се повећају средства која се издвајају на одбрану.
Заменица амбасадора Швајцарске у Србији Саскиа Салцман изјавила је да је неутралност суштина њене земље, која делује у обезбеђивању ширег мира.
Како каже, неутралност не значи индиферентност.
Pripadnici MUP-a u Somboru spasili dve devojčice iz zaleđenog jezera (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
