Нови земљотреси забележени су на територији Србије током дана. Овога пута тресло се на територији Ужица. Републички сеизмолошки завод Србије, забележио је потрес од 1,7 степени Рихтерове скале. Земљотреси оваквог интензитета не могу изазвати оштећења на објектима у епицентралној области.
Републички сеизмолошки завод у Београду има листу аутоматски лоцираних земљотреса, како она изгледа.
Србија није трусно подручје. За задњих 100 година смо имали десет земљотреса преко 5 јединица по Рихтеровој скали.
Најачи земљотрес који је био близу Београда се десио у Лазаревцу, 1922. године, пре 101 године, и био је 24. марта. Баш тачно када је почело пролеће. Тај земљотрес је био толико јак да је Ташмајдан пукао на пола. Дакле, иако је био у Лазаревцу, јако се осетио и у Београду.
Гледано глобално, највећи забележени земљотрес у историји имао је 9,5 степени Рихтера и погодио је Чиле 1960. године.
Према архиви Геолошке службе САД (USGS) први јачи земљотрес регистрован на територији Србије је из далеке 1456. године и био је јачине 10 степени по Меркалијевој скали. Исте јачине су били и наредни земљотреси у Србији, регистровани у тој архиви: 1739. године, затим већ годину дана касније, 1740. године и 1755. године.
Снага земљотреса изражава се у две скале – Меркалијевој и Рихтеровој. Друга скала сматра се прецизнијом и у модрена времена земљотреси се по јачини класификују по њој. Међутим, како објашњавају сеизмолози, то не значи да сама јачина земљотреса забележена по Рихтеровој скали утиче и на његову разнорност када су у питању жртве и материјална штета. На разорност утичу и енергија која се ослобађа, врста померања тла, дубина епицентра…
Најчешћи стандард за мерење земљотреса је Рихтерова скала настала 1935. године, а њен аутор је Чарлс Ф. Рихтер, с Технолошког института у Калифорнији. Рихтерова скала се користи за мерење магнитуде земљотреса – количине ослобођене енергије. Она се израчунава коришћењем информација које сакупља сеизмограф.
Обим штете мери се Меркалијевом скалом. Меркалијева очитавања, која се изражавају римским цифрама, заснивају се углавном на субјективне интерпретације. Земљотрес ниског интензитета, онај који само поједини људи осете као вибрацију и не изазива значајна оштећења, рангира се као II. Највиши степен – XII – односи се на земљотресе који узрокују уништење зграда, пуцање тла и друге природне катастрофе, попут клизишта или цунамија.
Када се све “тресла” Србија
Два земљотреса била су интензитета 5,9 степени по Рихтеру 1927. године у Горњем Милановцу и 1980. године на Копаонику. Док у земљотресу који се догодио на Копаонику 18. маја 1980. године није било погинулих, повређено је 30 људи, на Руднику, односно у Горњем Милановцу је, према званичним подацима, 15. маја 1927. године живот изгубило 7 особа, а 8 је повређено. Оштећене су многобројне куће.
Од оних који су се догодили у скоријој прошлости, издвајају се земљотреси из 1998. године, када се тресао мионички округ и онај из 2010. године, који је погодио Краљево.
Земљотрес на подручју Мионице, јачине 5,7 степени Рихтерове скале догодио се 30. септембра 1998. године, двадесетак минута после поноћи. Епицентар је био у мионичким селима, у венцу планина Маљен и Сувобор. Снажно подрхтавање тла оштетило је више од 10.000 објеката у шест општина Колубарског округа – Ваљеву, Лајковцу, Мионици, Осечини, Убу и Љигу. ушилачка елементарна непогода, поред првог удара имала је продужено дејство са 57 јаких потреса и преко 300 слабијих потреса.
Земљотрес је узроковао велике директне и индиректне штете на објектима, опреми и уређајима, на целокупном подручју општине Мионица, али и у околним местима. Санација објеката је трајала годинама након земљотреса.
Пре тринаест година, 3. новембра у 01:56 после поноћи, 2010. године, Краљево је погодио земљотрес јачине 5, 4 Рихтера. Том приликом је повређено око 200, док је живот изгубило двоје људи, брачни пар, Наталија и Синиша Сташић, који су су страдали када се на њих срушио кров породичне куће у насељу Грдица.
Материјална штета процењена је на две и по милијарде динара и то само на индивидуалним стамбеним објектима. Теже или лакше је оштећено око 16 хиљада кућа, осам и по хиљада станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката. Последице земљотреса осетило је око 80 хиљада Краљевчана.
Administrativni odbor predložio skupštini da potvrdi mandat Grguru
Преузмите андроид апликацију.
