Договор из Вашингтона прошлог септембра – да Приштина не лобира за чланство у међународним организацијама, а да Београд не води кампању за повлачење признања, истиче за нешто више од месец дана. Већ се спекулише ко би од оних који нису признали самопроглашену независност Косова могао да промени став и под чијим притиском.
Пошто је Приштина једнострано прогласила независност, дан касније, 18. фебруара 2008. године признање је стигло из Анкаре. И од тада су се председник Турске и други званичници неретко изјашњавали о том питању. Тринаест година касније Реџеп Тајип Ердоган је недвосмислен – раде на повећању броја земаља које би следиле њихов пример.
Председник Александар Вучић рекао је да веома поштује председника Ердогана, да жели најбоље односе са Турском, али да Србија има своје интересе, и да ће се у складу са тим интересима и понашати.
Подсетио је и на потписано у Вашингтону прошлог септембра. Приштина се на годину дана обавезала да неће лобирати за чланство у међународним организацијама, а Београд прихватио да ће замрзнути кампању за повлачење признања
Милан Крстић са Факултета политичких наука каже да није постојала обавеза од стране Приштине да неће лобирати за нова признања.
„Тај договор је на неки начин једна од политичких суштина споразума који је постигнут, односно договорa који су постигнути у Вашингтону. Jа мислим када америчка администрација говори да је неопходно придржавати се споразума, односно договора, да они управо мисле на тај део“, додаје Крстић.
Сматра да је чланство у међународним организацијама и даље у великој мери недостижно за Приштину и да је то једна од ствари где је Београд показао да приштинске власти не могу да добију било шта без договора са Београдом. Кампања за признавање, без обзира што је формално и у јавности утихнула после потписа у Белој кући, за дипломату Дарка Танасковића, како каже – траје све време, на дипломатском плану.
У поруци председника Турске чита да она у томе учествује и то је и обелоданила.
„Овде је главни чинилац повезивање тих напора са САД, које наравно имају већи утицај, чак и у делу муслиманског света, од Турске“, објашњава Танасковић.
Оцењује да, иако је тешко процењивати, Турска може да оствари утицај на три, четири државе, јер већина оних које не признају самопроглашену косовску независност чини то из својих врло јаких државно-националних разлога на које кампања Анкаре не може претерано да утиче.
Не треба пренебрегнути да је Ердоганов став стигао непосредно пред његову посету делу Кипра који Турска признаје као државу.
Танасковић подсећа да је један од разлога зашто Грчка до сада није разматрала одлуку о признању управо тзв. кипарски фактор.
„То је чинилац који додатно одвраћа Грчку од идеје да призна Косово, она има и унутрашње тешкоће, има народно расположење, има став цркве“, сматра Танасковић.
Ердоганов позив, како је оценио дипломата, свакако не приближава Грчку да учини коначни корак ка признању.
