Тржиште зеленог водоника је прошле године вредело 1,1 милијарду долара, а према речима вишег научног сарадника, директора Центра за екологију и техноекономику Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду Слободана Цветковића, очекује се да ће оно 2030. године бити вредно 30,6 милијарди, што представља раст од 61,1 одсто.
Цветковић је на конференцији „Водоник – енергент будућности” који је портал „Енергија Балкана” организовао под покровитељством Министарства рударства и енергетике Владе Србије а уз подршку Привредне коморе Србије и Електропривреде Србије, рекао да око 55 одсто глобалне потрошње водоника отпада на производњу амонијака, 25 одсто на прераду нафте, 10 одсто на производњу метана, док се 10 одсто користи за друге сврхе.
„У хемијској индустрији, водоник је основна сировина за производњу амонијака и урее. У индустрији прераде нафте, водоник се обично користи у процесу који се назива хидрокрекинг, за производњу нафтних деривата, укључујући бенизин и дизел.
Такође се користи у производњи метанола и у индустријској енергетици, а у индустрији хране за конверзију незасићених масти у засићена уља и маст, укључујући маргарин”, истакао је Цветковић.
Водоник се користи и у обради метала, за процесе као што је легирање метала, у заваривању, производњи равног стакла, производњи електронике, попут полупроводника, ЛЕД диода, дисплеја, фотонапонских сегмената и друге електронике.
Има примену и у медицини где се употребљава за производњу водоник-пероксида, најчешће коришћеног антисептика, преноси Танјуг.
Kineska kompanija Xiaomi danas predstavlja svoj prvi električni automobil SU7
Преузмите андроид апликацију.
