Број трансакција на тржишту некретнина прошле године пао је у 13 од 16 чланица ЕУ за које је европска статистичка канцеларија имала податке.
Највећи пад бележи Луксембург у међугодишњем упоређивању, док је највећи раст имао Кипар.
Како се наводи, прошла година била је друга заредом у којој је у већини чланица ЕУ смањена купопродаја станова, а у 2022. овакву ситуацију на тржишту имало је десет држава ЕУ. Према подацима Евростата, прошле године највећи међугодишњи пад имао Луксембург, и то 43,3 одсто, следе Аустрија (-26,4 одсто), Мађарска и Финска (по -24,5 одсто), као и Француска (-21,5 процената). Одмах иза Француске је Словенија, где је пад био за петину.
Истовремено, највећи пораст за 31 одсто имао је Кипар, а раст у броју купопродаја забележен је и у Пољској за 3,9 одсто и у Ирској, али за свега 0,6 одсто.
И поред практично замрлог тржишта недавно је објављено да је тренд раста цена кућа присутан у многим европским земљама.
Према истраживању Евростата, у првом кварталу ове године цене су порасле у 26 земаља Европске уније у просеку за 1,3 одсто, а закупа за три одсто у односу на исти период прошле године.
Према најновијим подацима, у 2022. чак 69 одсто становништва ЕУ живело је у домаћинствима која поседују своје домове, док је преосталих 31 одсто живело у изнајмљеним становима.
Највећи удео власништва забележен је у Румунији (95 одсто), Словачкој (93 одсто), Хрватској (91 одсто) и Мађарској (90 одсто). У свим земљама чланицама, осим Немачке, било је више власника него закупаца.
Статистика показује и да су се цене кућа више него удвостручиле у седам земаља ЕУ од 2010. године, укључујући Естонију, Мађарску, Литванију, Летонију, Чешку Републику, Аустрију и Луксембург. Смањење кирија забележено је у Италији и на Кипру.
Закуп је скупљи у 26 земаља ЕУ, а највећи раст забележен је у Естонији, Литванији и Ирској. Једини пад цена закупа забележен је у Грчкој.
Преузмите андроид апликацију.
