Пандемија је показала да су људи жељни да уживо присуствују културним догађајима, који не могу потпуно заменити онлајн садржаји, оцењено је вечерас на трибину „Пандемија и књига – уживо или онлајн“.
Говорећи на трибину Београдског сајма књига директор Универзитетске библиотеке Александар Јерков је рекао да та установа није прекидала рад и пружала је услуге и у најтежим часовима пандемије и уз све тешкоће.
„Моје мишљење је да без обзира како се катаклизма може десити, да падају бомбе, ја бих рекао да радимо књижевно вече или неки програм“, рекао је Јерков.
Према његовим речима, библиотека је добила десетине захвалница корисника који су били одушевљени што одржава своје програме.
Јерков је приметио да има још људи који носе маске и да и даље „не знамо да ли смо се вратили у неку нормалу или смо под сталном претњом“, од повратка пандемије или недостатка грејања.
Књижевница и уредница програма Студентског културног центра Београда Весна Капор је оценила да је пандемија „показала колико смо чудовишни на мрежама“, јер се ту „био тешки рат између ваксера и антиваксера“.
Чим је прошла прва криза око пандемије, СКЦ је почео да ради, иако је број књижевних трибина био нешто смањен, али Капор истиче да су „људи долазили, жељни да виде једни друге“.
„Људи се радују програмима уживо. Све онлајн може лако да постане запаљиво, док је уживо све лакше“, оценила је Капор.
Капор је оценила да онлајн догађаји делују као „једна врста лажног света“, паралелног универзума и филмске пројекције.
Теоретичар уметности и писац Горан Гоцић је рекао да му је утисак да су људи после пандемије „мало као пуштени с ланца, жељни свих садржаја, контакта, чак и културе“.
Говорећи о онлајн култури Гоцић је оценио да постоји нека врста аутистичности коју развијају дигиталне технологије, јер се ствара „однос без интеракције с другим људима“.
Према његовим речима, људи су сами своји аутори на друштвеним мрежама, али пошто је мало свестраних генија, садржаји су неуредни, неписмени и нелекторисани.
Преузмите андроид апликацију.
