У скупштинској процедури ускоро би требало да се нађу предлози три нова „изборна“ закона, који су засновани на закључцима два међустраначка дијалога, са и без европарламентараца, као и на препорукама ОЕБС-а, а односе се на бољу контролу избора и укључивање ванпарламентарне опозиције у тај процес.
Закони су сада у фази нацрта, односно још их није усвојила влада, а реч је о закону о избору народних посланика, о локалним изборима и о закону о избору председника Републике.
Председник Скупштине Србије Ивица Дачић рекао је крајем децембра да се после празника очекује да се пред посланицима нађу ова три закона, што је потврдила и Марија Обрадовић, министар државне управе и локалне самоуправе.
„Та три закона би требало иза празника да уђу у скупштинску процедуру што значи да ћемо их врло брзо усвојити“, рекла је Обрадовић раније за Танјуг.
Нацртом закона о избору народних посланика је предвиђено да члан или заменик члана бирачког одбора који је именован на предлог ванпарламентарне листе, има право да буде укључен у све активности тог одбора, а нарочито да учествује у примопредаји изборног материјала, разврставању и пребројавању гласачких листића, попуњавању записника о раду одбора и контроли записника приликом примопредаје изборног материјала.
Такође, председник бирачког одбора дужан је да подстиче чланове и заменике чланова одбора, који су именовани са ванпарламентарне листе, да посебно провере одређене изборне радње, као што су контрола исправности гласачке кутије, разврставање гласачких листића на важеће и неважеће и пребројавање гласова које су добиле изборне листе.
Када се одређују повереници бирачког одбора за спровођење гласања ван бирачког места, најмање један повереник мора бити представник ванпарламентарне изборне листе.
Задржано је постојеће решење – изборни цензус остаје три одсто.
Изборне листе могу поднети регистроване политичке странке, коалиције регистрованих политичких странака и групе грађана, а за подношење је потребно 10.000 оверених изјава бирача.
Посебно је олакшан положај мањинских изборних листа, за чије проглашење је, према Нацрту закона, довољно 5.000 изјава, уместо 10.000, колико захтева тренутно важећи закон.
Када је реч о Нацрту закона о локалним изборима, једну од битних новина представља предлог да уместо Управног суда, са три подручна одељења, по жалбама одлучује 25 виших судова, што би, како се наводи, требало да учини ефикаснијом заштиту изборног права.
Посебан вид контроле, као и у Закону о избору народних посланика, „резервисан“ је за опозиционе, ванпарламентарне изборне листе.
Међу „изборним“ законима који би требало да се нађу пред посланицима је и Нацрт закона о избору председника Републике, а циљ сва три закона је већа демократичност и транспарентност изборног процеса.
Значајна новина је да се редослед кандидата на листи за избор председника Републике утврђује према редоследу којим су проглашене њихове кандидатуре, при чему се прецизира да се кандидатуре проглашавају по редоследу којим су предлози кандидата испунили услове за проглашење.
Редослед кандидата на поновљеном гласању који имају исти број гласова утврђује се према њиховом редоследу на првом гласању.
То значи да се укида постојећи институт коришћења жреба у овим ситуацијама, који је предвиђао закон који престаје да важи.
Изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине, 90 дана пре истека мандата актуелног председника Републике.
Устав прописује да се избори одржавају најкасније 60 дана од дана расписивања избора, а Нацрт закона задржава постојеће законско решење у погледу минималног рока за одржавање гласања (30 дана).
Преузмите андроид апликацију.
