Фондација „Лаза Костић“ годишњицу обележава свечаношћу у Матици српској у Новом Сад. Свечаност ће уместо у Лондону, где је фондација основана, због пандемије вируса корона, бити уприличена данас, 17. фебруара у Матици српској у Новом Саду.
Фондација „Лаза Костић“ која негује српску културу и традицију, обележава тридесет година свог постојања.
Догађај се организује у сарадњи са Градом Новим Садом, Матицом, Шекспировим институтом у Стратфорду, новосадском Академијом уметности и добротворима фондације.
„Улазак у четврту деценију постојања са годином дана закашњења (изазвано пандемијом), фондација обележава неговањем сећања и укрштаја – претварањем драгуља који нам је у наслеђе оставио „Српски Шекспир“ (како су Лазу Костића, својевремено, с правом звали) у нови, савремени, уметнички мед“, каже проф. Марина Милић Радовић, оснивач фондације.
Ова професорка клавира и пијанисткиња истиче да први пут после њеног концерта у Шекспировом институту у Стратфорду, 1991. године када је на бини била изложена чувена „Ода Шекспиру“ (Лазин поклон библиотеци у Стратфорду 1864. године, поводом 300 година од рођења барда), веза Стратфорд – Нови Сад се наставља.
Овога пута, биће то на свечаности, директним видео-преносом на релацији Матица српска – „Мејсон Крофт“, у 16 часова.
Програм ће почети Лазином „Одом Шекспиру“, преточеном у песму Милорада Ђурића, коју ће извести Памела Киш Игњатов, сопран, уз пијанисту Стефана Ракића.
Из „Мејсон Крофт сале“, директор Шекспировог института, проф. Мајкл Добсон ће посредством видео-бима показати Лазину књигу, његов рукопис, као и цео сет Костићевих сабраних дела, који је својевремено Божидар Ковачек, председник Матице српске, послао Шекспировој библиотеци.
Такође, ће бити приказан и превод „Оде Шекспиру“ који су, залагањем Фондације „Лаза Костић“ урадили студенти „School of Slavonic Studies“ у Лондону.
О значају фондације говориће проф. Драган Станић, председник Матице српске и Далибор Рожић, члан градског већа за културу и Драган Којић, председник фондације.
За аудиторијум у Стратфорду, који се са драмом „Хенри Пети“, као симболом највеће моћи енглеског народа, упознаје још од детињства, биће изненађење слушање чувеног монолога „Тако раде пчеле“ из првог чина драме на три различита начина.
Пре свега, на српском језику, у извођењу Војина Ћетковића, затим две светске премијере дела која су компоновали Доротеа Вејновић и Љубомир Николић, а извешће их доктори уметности, Радослава Воргић Журжован и Памела Киш Игњатов уз пратњу пијанисте Џулијуса Дрејка из Лондона.
Уметници истичу да су композиције дијаметрално различите, и да их то чини посебним, иако су настале на исти „пчела текст” из Шекспирове драме. Две композиције Николића режирао је Борис Лијешевић, а визуелни дизајн и видео-пројекције урадиле су уметнице Анет Стензел из Хамбурга и Кристина Фелдхамер из Беча.
Све песме које ће бити изведене на бини испод лога Матице српске (симбол кошнице између два липова дрвета окружена пчелицама радилицама), инспирисане су пчелама.
То није случајно, него промишљено, због везе Лазе Костића и Матице српске, у чију је кошницу свој мед песник цео живот сипао.
А уз то, песме су из књиге „Пчелојављење“ проф. Миодрага Радовића. Из фондације поручују да овим пројектом пчела премијерно улази у српску класичну музику.
Поводом ове рођенданске прославе у Еђшегу је снимљено осам композиција, које ће се наћи у пројекту „Пчелојављење у музици“.
Уз две композиције из „Хенрија Петог“ ту је и шест композиција насталих на текстове Десанке Максимовић, Јована Јовановића Змаја, Милоша Црњанског, Весне Егерић, Миодрага Павловића и Добрице Ерића. Текстове је на енглески превео академик Зоран Пауновић.
„Витезови фондације“ из различитих области
Глумац Војин Ћетковић постао је витез фондације 12. фебруара на дан рођења Лазе Костића, када је фондација која носи песниково име прославила и крсну славу Света Три Јерарха у храму Жаркову.
Ћетковић је пријатељ фондације и на њеним манифестацијама, често казује Лазину поезију, а на великом платну маестрално је оживео лик и дело Лазе Костића у филму редитеља Здравка Шотре „Санта Мариа дела Салуте“.
Од свог оснивања фондација је за изузетне заслуге и допринос свом раду, наименовала витезове из различитих области.
То су – Пирс Лејн, пијаниста, Атила Капитањ, графички дизајнер, проф. др Драган Данкуц, оториноларинголог, Пеђа Ђаковић, сликар, Радослава Воргић Журжован, сопран.
Matica srpska svečanom akademijom obeležila 196 godina postojanja
Преузмите андроид апликацију.
