Кошаркашице Војводине 021 оствариле су ове сезоне један од највећих успеха у историји новосадске кошарке, освојивши треће место у регионалној ВАБА лиги. Ниједна мушка сениорска кошаркашка селекција није успела да забележи ни приближан успех од оснивања регионалне лиге. ЖКК Војводина 021 је то успела да уради у сезони у којој то нико није очекивао од новосадске екипе.
Мушка сениорска кошаркашка репрезентација Србије је последњу медаљу освојила 2017. године на Европском првенству, када је тим предвођен Александром Ђорђевићем заузео другу позицију на турниру, вредан сребрног одличија. Од тада титулу „земље кошарке“ на репрезентативном нивоу „бране“ кошаркашице Србије, које су 2019. године на Европском првенству освојиле бронзу, да би се две године касније изабранице Марине Маљковић попеле и на кров Европе.
По мишљењу тренера ЖКК Војводине 021, Александра Јовановића успеси кошаркашица нису адекватно пропраћени у јавности, како репрезентативни тако ни тимски. Такав је случај и са кошаркашицама Војводине 021, које су 26. марта савладале екипу Бугарске Монтане у мечу за треће место на фајнал-фору ВАБА лиге у Подгорици и донеле прву историсјку медаљу из регионалног такмичења у Нови Сад.
У разговору за Градске инфо, шеф стручног штаба Војводине 021, Александар Јовановић говорио је о успесима којe је постигла његова екипа у претходној сезони, почецима тренерске каријере, али и потешкоћама и турбуленицијама које су саставни део једне сезоне у женској кошарци.
Александар Јовановић је из играчких ушао у тренерске патике. У младости је наступао за екипу Беочина, међутим играчки није могао да конкурише у тиму препуном перспективних играча који је 1996. године предвођен Мутом Николићем са клупе стигао чак и до финала шампионата Југославије, где су намучили Партизан.
„У Беочин су тада дошли невероватни играчи попут Зорана Стојачића, Владимира Кузмановића, Немање Даниловића, Миленка Топића, нисам могао да играм на том нивоу и увидео сам да нећу постати професионалан кошаркаш. Наставио сам да активно пратим кошарку, да би ме 2002. године позвао мој бивши саиграч, да преузмем тадашњу мушку селекцију.“
Неколико година у мушкој кошарци служили су као пракса за Јовановића и припремили га за оно што следи, прво је преузео женску екипу Беочина, да би 2014. године први пут добио позив од Војводине.
„Тада се војводина налазила у зони испадања и то је био велики изазов за мене да покушам да изборим опстанак са тим девојкама. У томе смо успели, пошто смо славили у свих 7 последњих мечева.
Због промене руководства у клубу, Јовановић се вратио у Беочин, да би позив из Војводине поново дошао 2020. године, овога пута на дуге стазе. Јовановић је за време свог другог мандата успео да одведе Војводину у финале првенства Србије, као и финале Купа, а сада је на свој резиме додао и треће мсто у регионалној ВАБА лиги.
View this post on Instagram
Јовановић истиче да је фокус пред старт сезоне био на домаћем шампионату, али да се услед изузетних партија његових кошаркашица отворила шанса и у регионалној лиги.
„Играли смо заиста сјајно у ВАБА лиги. Четири кола пре краја смо обезбедили учешће на фајнал-фору, што је огроман успех узимајући у обзир да десет година ниједна српска екипа није успела да се квалификује на завршни турнир регионалног такмичења.
Тамо смо играли са екипама које имају три до пет пута већи буџет од нас. Екипа Цеља има пет кошаркашица које играју за репрезентацију, МВП-ја ВАБА лиге Сару Ломис. Малтене читав састав Будућности чине репрезентативке Црне горе, њихова Бемакс Арена по опремљености прелазилази оквире и европске кошарке. Наравно и Бугарска Монтана коју смо победили за треће место има већи буџет од нас и тим састављен од играчица из репрезентације и Американки.“
Пред одлазак на фајнал-фор у Подгорицу, у екипи Војводине је дошло до повреде неколицине кошаркашица из стартне поставе, што је додатно отежало ситуацију за екипу из Новог Сада.
„У последњем колу регуларног дела првенства су се озбиљно повредиле три играчице из петорке и оне нису могле да дају допринос у Подгорици, више су биле ту због хемије у екипи. Међутим остатак екипе је тако херојски одиграо тај меч за треће место, да се и дан данас најежим када се присетим те утакмице. Било је сјајно, превазишли смо сами себе и пребацили све планове зацртане за ову сезону са тим успехом.“
Иако успех у ВАБА лиги није донео награду у финансијском смислу, он је допринео промоцији екипе и уопште новосадске кошарке.
Читав регион је преносио наше утакмице. Мечеви у Црној гори, Словенији, Бугарској су сјајно пропраћени, са огромним бројем публике на трибинама. Организоване су чак и најаве пред утакмице, у том смислу смо промовисали град, поставили Нови Сад на кошаркашку мапу региона и оправдали средства која смо добили на старту сезоне.
Колико је овај резултат значајан за тим, толико је значајан и за даљу каријеру играчица Војводине 021, које су на највећој регионалној позорници показале свој квалитет и тиме „запале за око“ тимовима широм Европе. Док је већина претходне сезоне у екипу Војводине дошла, након што нису пронашле ангажман током лета.
„Играчице које су имале добру сезону сада имају прилику да оду у иностранство и да то наплате на неки начин. „Ми смо тек крајем Августа прошле године сазнали са коликим ћемо буџетом располагати у сезони, те смо морали да налазимо алтернативна решења, јер су неке играчице које смо планирали да доведемо у априлу, већ пронашле друге ангажмане. “
Стратег истиче да је ангажовање две кошаркашице из САД-а, Дестени Томпсон и Шареке Мекнил, био изнуђен потез.
„Није био план да се доводе стране играчице, али у моменту када смо почели да ангажујемо, нисмо имали домаћих кошаркашица на тржишту.
Успех који су постигле кошаркашице Војводине не може у потпуности да се сагледа, а да се не узме у обзир да у тиму има свега 7 сениорски, а да остатак ростера попуњавају јуниорке и кадеткиње.
„Ми смо одиграли 44 званичне утакмице, пропутовали смо више од 30.000 километара. За такав темпо је потребно 12 спремних сениорских играчица, две петорке и две резервне играчице. Ми смо играли са седам сениорки и Ланом Марић, кадеткињом која може да игра на сениорском нивоу.“
Одлична сезона појединих српских кошаркашица из војводине 021 можда буде награђена и позивом у репрезентацију. Јовановић сматра да има основа за тако нешто.
„Не бих никада суфлирао селекторки Марини Маљковић, она је доказала да зна шта ради, што показују и изузетни резултати. Прошле године је позвана Жаклина Јанковић али је доживела повреду на припремама. Она је играла и за 3×3 сениорску репрезезентацију Србије на Европском првенству, док је Лена Радуловић наступала за 3×3 репрезентацију на Медитеранским играма, оне би можда могле да добију позив и од селекторке Маљковић.“
View this post on Instagram
Бисер војводине 021, 17-огодишња Лана Марић наступа за „U18″ и „U20″ селекцију Србије и представља једног од највећих проспеката српске кошарке.
„Лана је јадна од најталентованијих кошаркашица у Европи и готово је сигурно да ће у будућности Нови Сад имати представницу у сениорској репрезентацији Србије, наравно уколико успемо да је задржимо, јер се за њу на дневном нивоу распитују клубови из читаве Европе.
У свету спорта се константно води расправа о неједнакости женских и мушких спортиста, у кошарци она је посебно наглашена. Иако је разлика у квалитету неспорна, Јовановић истиче да константно остваривање резултата, не сме да прође непримећено.
„Таква је друштвена клима да је женски спорт у некој запећини и онда се то по инерцији преноси и на наш град. Ја сам више пута рекао да смо ми далеко најуспешнија кошаркашка екипа у покрајини. У последње четири године ова екипа је играла финале првенства, финале Купа, сваки пут је ушла међу четири најбоље екипе у првенству и у Куп такмичењу, а сада смо освојили и бронзу у регионалној лиги. Уз то, све млађе категорије су прваци Војводине.
Зато треба поставити питање – да ли је женска патика јефтинија од мушке? Да ли су оброци за жене у ресторану јефтинији од мушких? Да ли су трошкови пута јефтинији? Ми имамо једнаке трошкове као и екипе у мушкој кошарци. Једина диспропорција је у платама играчица, које су далеко потцењеније, иако и оне желе да купе лепу гардеробу, седну на пиће у кафић или помогну породицама.“
Да успеси кошаркашица Војводине 021 пролазе „испод радара“, говори и скромна посета у спортској хали у Петроварадину где играју своје мечеве.
„Ретко када се на трибинама нађе више од 100 људи. На утакмице долази углавном родбина и неки заљубљеници у кошарку, али у малом броју. Има око десетак навијача Војводине који долазе редовно, уколико се термини утакмица не преклапају са мечевима фудбалског клуба и веома смо им захвални на томе.
Имали смо ситуацију пре две године, када смо са КК Радивој Кораћ играли полуфинале првенства, тада је било око 600 гледалаца и био је заиста феноменалан амбијент.“
Неретко се потцењује и знање кошаркашких тренера који воде женске екипе, због тога што је квалитет кошарке на нижем нивоу. Међутим, одсуство физичке доминације у женској кошарци, сврстава тактизирање међу најбитније предуслове за успех.
„Људи доживљавају женску кошарку као нешто лакши облик кошарке, али заправо је много теже водити екипу у женској кошарци, јер немаш на располагању такве атлете. Нема закуцавња, брзих продора, експлозивних контранапада… Девојке су много физички инфериорније у односу на мушкарце.
Много више се посвећује техници и присутнија су тактичка надмудривања, нема толико преузимања и игре један на један као код мушкараца. Кошаркашице морају да се науче неким финесама и у одбрани се много више посвећује пажње доброј ротацији, него што је то случај у мушкој кошарци.“
Наравно и психолошка припрема је потпуно другачија када радите са лепшим полом.
„Ти са мушкарцима можеш да будеш изузетно груб, код жена је другачије, оне су сензитивније и емотивније, тако да мораш да имаш педагошки приступ. Не успевам ни ја увек у томе, повуче и мене утакмица па будем преоштар, али ми касније буде жао када видим колико им то тешко падне.“
Ипак, Јовановић истиче да му је увек било задовољство и да дан данас ужива у раду са девојкама. Тешко је подносио једино периоде када су биле лоше финансијске ситуације у клубовима које је водио.
„Имали смо периоде да не можемо да исплатимо плате играчицама, да из својих џепова скупљамо за станове, да морамо да користимо своје приватне везе и пријатеље да помогну клубу, на сву срећу сада то више не морамо да радимо.“
Шампионска екипа из Новог Сада ће изгледати потпуно другачије већ идуће сезоне, јер су свим играчицама из сениорске конкуренције истекли уговори, а неке кошаркашице су већ пронашле и нове ангажмане.
„Наш буџет се мења из године у годину. У потпуности зависимо од града, који нам је главни спонзор и носилац наше финансијске ситуације, али никад не можемо да знамо са чим ћемо располагати у следећој сезони. Тако да једино са кошаркашицама из млађих селекција, које добијају неку стипендију, можемо да потпишемо дужи уговор. Са искуснијим играчицама не можемо да потписујемо уговоре на три или четири сезоне јер не можемо да гарантујемо да ћемо моћи да их исплатимо.“
У којем год саставу наступала следеће сезоне, ЖКК Војводина 021 је већ сада оставила печат у српској али и регионалној кошарци. На грађанима Новог Сада остаје да у наредној сезони дају подршку девојкама које бране црвено-беле боје, да оду на мечеве у Петроварадину и пруже шансу овом тиму и на тај начин му се захвале што на најбољи могући начин представља Нови Сад и новосадску кошарку у региону.
аутор: Константин Млађеновић
Преузмите андроид апликацију.
