Прибегавање уметности требало би да буде једна од честих и омиљених активности. У мањим срединама је ретко и тешко приступити уметничком делу, док у урбанијим срединама постоји безброј таквих места, од музеја и галерија до културних центара и станица.
У Новом Саду постоји више инсититуција које поседују ликовне збирке и сликарска дела, а која, ако сте у прилици дефинитивно не треба да прескочите, јер ипак важе за неке од најзначајнијих уметничких наслеђа:
1. Слика „Мајска скупштина“
Слику „Мајска скупштина“ насликао је новосадски сликар Павле Симић. Дело је настало као приказ једног од најзначајнијих догађаја за Србе. Наиме, догађајем који је започео првог маја 1843. године у Сремским Карловцима, проглашена је аутономија српске области (Војводине) унутар Аустријског царства. Слика ове дугогодишње борбе за самосталност настала је у манастиру Кувеждин, а данас чини сталну поставку Галерије Матице српске.
На слици је веродостојно представљено заседање скупштине, а у величини сликарског платна од 88 × 115,5 центиметара могу се уочити ликови неких од најзначајнијих учесника скупштине тако савршено начињени да се њихова мимика готово може осетити.
Ово велико сликарско дело, истовремено представља и велико историјско сведочанство, које засигурно не треба прескочити приликом разгледања уметничког програма у граду.
2. Слика „Морнар на молу“
Слика „Морнар на молу“ је још једно велико сликарско дело, које је урадио наш чувени сликар Сава Шумановић. Иако Савиних дела има много, и тешко је издвојити најбоље међу најбољима, ова слика ипак доноси нешто другачији приступ. Наиме, слика „Морнар на молу“ јединствена је у Шумановићим делима, а настала је у периоду његовог првог боравка у Паризу, 1920. године. Ова слика заједно са још понеким другим делима насталих у овом периоду, представља нека од наших најзначајнијих сликарских дела рађених у правцу кубизма.
Слика је доступна за погледати у Галерији матице српске, а чини део њене сталне колекције.
3. Слика „Надурена девојчица“
Слика „Надурена девојчица“ је једно од најупечатљивијих сликарских дела у Србији. Слика која не излази тако лако из главе јесте портрет надурене девојчице. Овај познати портрет настао је у 19. веку, тачније 1879. године, руком нашег познатог сликара Уроша Предића.
Овај портрет, поред тога што спада у најпознатији дечји портрет, веома је занимљив за анализу управо због положаја и фацијалне експресије девојчице, посебно у пределу очију који казује о њеном расположењу.
Слика се може, баш као и претходне две, погледати у Галерији Матице српске.
Интересантно је да је Предић лично поклонио 1948. године слику Галерији Матице српске, само пет година пред смрт. Данас је ово једно од препознатљивих дела Галерије Матице српске, али и српског стваралаштва.
4. Слика „Велика Иза“
Слика „Велика Иза“ је дело нашег чувеног сликара Влаха Буковца.
Влахо Буковац је, иначе био познат као уметник који је насликао портрете породици Обреновић, Карађорђевић и Његош, али и као професор на Ликовној академији у Прагу.
Са великим талентом и знањем, Буковац је био један од истакнутијих и цењенијих уметника свога времена. Ову слику насликао је током својих студија у Паризу, а 1882. године је ту исту слику изложио на Светској изложби у истом граду, где у конкуренцији од преко 2000 слика, „Велика Иза“ понела Златну награду. Слика је у међувремену завршила у Енглеској, а затим опет у Паризу где ју је препознао наш чувени колекционар и дипломата, Павле Бељански.
О томе како је Павле спазио слику, али и ко је био присутан на том салону, је посебна прича коју засигурно можете чути у Спомен збирци Павле Бељански где се слика и налази.
Ову слику је Павле поклонио непосредно пред смрт, и то под другачијим, посебним уговором спрам других слика, а од 1948. има статус културног добра.
Такође, због ове слике је установљена Награда Спомен-збирке Павла Бељанског за најбољи мастер рад из националне историје уметности.
5. Слика „Доручак на трави“
Слика „Доручак на трави“ је још једно Шумановићево дело, а сматра се и његовим најчувенијим делом. Сава Шумановић је ово дело насликао неколико година касније у односу на слику „Морнар на молу“. Ова слика настала је 1927. године, а у то време је прибрала одличне критике.
Другачија у односу на претходни Шумановићев сликарски период, овај аутопортрет са четири акта представља јединствену композицију која је препозната широм граница наше земље.
На изложбама у Паризу ова слика је оцењена као изузетна, а посредством одличног осећаја за уметнине доспела је у руке Павла Бељанског.
Данас ово дело краси Нови Сад, а налази се као део сталне поставке у Спомен збирци Павле Бељански.
Predavanje “Skulpture iz doma jednog arhitekte“ u Galeriji Matice srpske
Преузмите андроид апликацију.
