Није потребно тежити ка савршенству, већ пружити довољно љубави и емпатије.
Савремено родитељство неретко се своди на јурњаву између обавеза, листе задатака и покушаја да се све постигне. У тој трци, деца често постају пасивни путници који су преоптерећени активностима, а лишени онога што им је најпотребније – пажње, присуства и разумевања.
Здрав однос с децом не гради се преко ноћи, већ кроз свакодневне, једноставне навике које стварају осећај сигурности, повезаности и емоционалне стабилности.
Није потребно десет ваннаставних активности да би дете било успешно
У жељи да детету пруже што више опција, родитељи га често укључују у бројне ваннаставне активности, заказују приватне часове, тренинге и разне едукације. Међутим, дете које стално трчи с једног места на друго, без прилике да се одмори, игра и буде само са собом, почиње да губи осећај задовољства и спонтаности.
Поред тога, вишак обавеза доводи до замора, стреса, па чак и осећаја неуспеха ако дете не испуни све задатке како се очекује.
Мање задатака не значи мање успеха – већ више фокуса на оно што дете заиста воли. Одабир једне активности у којој искрено ужива може донети више користи него распоред препун обавеза које му не причињавају задовољство. Дете тада има више времена за одмор, креативну игру и унутрашњи развој.
Квалитетно време уместо константне журбе
Родитељи често проводе сате са децом, али без стварне интеракције. Телефони, обавезе, стрес и умор често нас спрече да будемо истински присутни. Ипак, деци није важно да будете физички близу – већ емоционално доступни.
Заједнички тренуци не морају да буду грандиозни. Довољно је да одложите телефон и посветите детету пажњу док вам препричава свој дан. Да заједно припремите вечеру, прочитате причу или се прошетате до парка. Ти тренуци остају заувек уписани у дететово емоционално памћење. То је време када оно осећа да је битно, вољено и сигурно.
Када се редовно успоставља контакт „очи у очи“, дете лакше дели осећања, отвара се и стиче поверење. Управо тада настаје веза која траје и када дете порасте.
Реална очекивања и слављење малих успеха
Родитељи често, вођени љубављу и жељом да им деца успеју, постављају високе стандарде. Међутим, када дете не успе да испуни очекивања, може развити осећај стида, недовољности или страха од неуспеха. Уместо мотивације, јавља се блокада.
Уместо перфекционизма, много је корисније поставити реалне, достижне циљеве. Детету је важно да види да се његов труд вреднује, чак и ако резултат није савршен. Свака мала победа – било да је у питању решени задатак, савладана нова вештина или исказан труд – треба да буде препозната и похваљена.
Такав приступ гради здраву слику о себи, јача самопоуздање и подстиче дете да настави да се развија у свом ритму. Уместо сталне трке, дете тада расте са осећајем да је довољно вредно и вољено баш такво какво јесте.
Преузмите андроид апликацију.
