Да ли смо све паметнији је питање о коме размишљају многи научници
Пораст коефицијента интелигенције и тенденција раста у науци је познат као „Флинов ефекат“ (назнав по америчком професору Џејмсу Флину).
Историјски гледано, у 19. веку, на пример, индустријализација је произвела велике, пренасељене градове у којима су услови живота били ужасни, а смртност огромна.
Али побољшање услова становања, здравља и бриге од деци, заједно са све доступнијим образовањем и постепеним усавршавањем од крајње једноставних физичких послова до интелектуално захтевнијих, довели су до тога да људи живе све дуже и здравије.
Међутим, ово ипак није целовита слика стања јер је током последњих 30 година било извештаја да је дошло до смањења постигнућа на тестовима интелигенције у неким земљама. Зато се научници питају, да ли смо стварно достигли врхунац интелигнције, пре свега на западу?
Истраживања говоре да може доћи до „обрнутог Флиновог ефекта“, односно да ће се овај тренд раста у будућности успоравати.
Истраживање спроведено у Норвешкој, на пример, открило је да су мушкарци рођени пре 1975. године показали очекивани позитивни „Флинов ефекат“ од три поена за сваку наредну деценију.
Али код оних рођених после 1975. године уочен је стални пад коефицијента интелигенције, што је на крају довело до седам поена разлике између генерација – пошто је утврђен тренд пада од 0,2 поена годишње.
И друге студије спроведене између 2005. и 2013. године у Великој Британији, Шведској и Француској такође су показале сличне резултате.
Посматрани период је време у коме су се догодили велики помаци у погледу читања озбиљне литературе и учења напамет – технике меморисања засноване на понављању – на методе научног приступа решавању проблема који се сада користи у настави на западу.
Неки научници претпостављају и да су и ниски прехрамбени стандарди утицали на овај пад. Хранимо се више, али погрешним намирницама.
Дакле, да ли су људи све паметнији – тешко је рећи.
