Iako mislimo da znamo šta je to spavanje, zasigurno postoji mnogo toga što nam je, kao laicima, „strano“. Tema je, zapravo, mnogo kompleksnija nego što deluje u prvi mah.
Sve češće slušamo o tome koliko je san važan, posebno u današnje vreme kada smo stalno u nekoj akciji.
Nažalost, nedostatak (adekvatnog) sna je sastavni deo života mnogih.
Takođe, treba istaći da nije svaki san isti, tačnije, važno je kada spavate (u kojim intervalima), koliko, kako i gde. Na sve ove dileme odgovore nam daje prim. Dr Slavko M. Janković, neurolog.
Iako mislimo da znamo šta je to spavanje, zasigurno postoji mnogo toga što nam je, kao laicima, „strano“. Tema je, zapravo, mnogo kompleksnija nego što deluje u prvi mah, i zato je naše prvo pitanje za doktora Jankovića upravo vezano za to šta je to spavanje koliko je ono staro?
– Spavanje je vitalan oblik ponašanja nepoznate svrhe, koje okupira 1/3 ljudskog života. Tri osnovna oblika vigiliteta (stanja svesti) kod čoveka su budnost,NREM spavanje (tokom koga se spava) i REM spavanje (tokom koga se sanja).
To su tri biološka modusa postojanja, od kojih je svaki „pod upravom“ određene grupe neurona koji su odgovorni za početak i kraj tog procesa. Aristotel, a zatim Ruski naučnik Pavlov, smatrali su da su budnost i spavanje dva nezavisna procesa, od kojih je spavanje „pasivno odsustvo ili gašenje svesti“ – kaže nam prim. dr Slavko M. Janković.
Ističe da je dihotomija procesa spavanja poznata tek od 1953. godine, kada su Aserinsky i Kleitman posle proučavanja na deci, otkrili da kako u bihevioralnom tako i u elektrofiziološkom smislu postoje:
– spavanje (non-rapid eye sleep = NREM) i
– sanjanje (rapid eye movement sleep = REM).
– Od tada se zna da je priroda spavanja heterogena i da postoji „površno“ (I i II stadijum) i „duboko“ (III i IV stadijum) spavanje i – samo sanjanje.
Međutim, tek 1990. godine je napušten koncept „sve-ili-ništa“ („ili spavam ili sanjam“) u određivanju stanja svesti, pa se sada zna da je, kod bolesti spavanja, moguće da čovek istovremeno može da bude budan, da spava i da sanja – objašnjava nam dalje neurolog.
Otkrića u svetu spavanja
Iako je proces spavanja verovatno star koliko i sav živi svet; iako spavanje okupira 1/3 ljudskog života; iako je spavanje vitalan oblik ponašanja čiju svrhu, doduše, ne poznajemo; ipak su prvi koraci, koji su nam omogućili da uđemo u neke tajne spavanja načinjeni tek u prošlom veku – prvi elektroencefalogram (EEG) je 1908. godine registrovao Hans Berger, a to otkriće objavio tek 1929. godine.
Prvi zvanično priznat udžbenik o spavanju sa nazivom „Sleep and Wakefulness“ je 1939. godine u Čikagu napisao američki profesor Nataniel Kleitman.
Da se spavanje sastoji od spavanja i sanjanja prvi su objavili N. Kleitman i Eugen Azerinski 1953. godine, a u Srbiji je prvi udžbenik o spavanju, sa nazivom „Budnost, spavanje i sanjanje“, napasala Akademik Veselinka Šušić 1977. godine.
– Poslednjih decenija je više otkrića „potreslo“ svet spavanja. Opisano je nekoliko bolesti („Ishrana vezana za spavanje“ u okviru NREM parasomnija; „Poremećaj ponašanja u REM spavanju“ kao REM parasomnija), čija je patofiziologija u velikom stepenu shvaćena.
Proizveden je i usavršen aparat (pozitivni kontinuirani vazdušni pritisak, CPAP) koji gotovo u potpunosti sprečava prestanke disanja (apnea) u spavanju.
Prva decenija XXI veka je otkrićem neurotransmitera budnosti (hipokretin/oreksin) donela saznanja o prirodi narkolepsije, bolesti spavanja u čijem lečenju su napravljeni značajni koraci kaže nam dr Janković, i detaljnije objašnjava pojam patofiziologije.
– Otkrivena je patofiziologija NREM parasomnija (hodanje u spavanju ili mesečarenje, konfuzno razbuđivanje, noćni strahovi, ishrana ili seks vezani za spavanje) ali i REM parasomnija (poremećaj ponašanja u REM spavanju).
Ova fundamentalna dostignuća su donela nov pogled na prirodu procesa spavanja. Ona su omogućila da bolje sagledamo fiziologiju i patologiju spavanja i da shvatimo procese koji se nazivaju „disocirana stanja spavanja“.
Koliko je sati spavanja potrebno čoveku?
– Smatra se da je za dobar noćni oporavak većini ljudi potrebno oko 7,5 do 8 sati spavanja, s tim što se ne preporučuje ni kraće ni duže spavanje od predloženog.
Smatra se da duže ali i kraće spavanje nepovoljno utiču na opšte zdravlje čoveka. S druge strane, poznato je da postoje značajne varijacije.
Zna se da je nekim ljudima, to su takozvani „kratki spavači“, za normalno funkcionisanje potrebno 2 do 3 sata spavanja (Nikola Tesla je spavao oko 2,5 do 3 sata, a Tomas Alva Edison oko 2,5 sata. Međutim, dodaje dr Janković, poznato je da je Edison oko podne dremao u svojoj laboratoriji oko 45 minuta, a Tesla nije, tako da je ipak Edison od Tesle spavao duže).
Neki ljudi spadaju u grupu „dugih spavača“, pa im je za dobar oporavak potrebno 10 do 11 sati noćnog spavanja.
Ukoliko se spava još duže, smatra se da postoji patološko stanje koje se naziva „hipersomnija“, koje zahteva dodatna medicinska ispitivanja uzroka. Ukoliko se spava nedovoljno dugo ili je spavanje lošeg kvaliteta radi se o nesanicama ili „insomnijama“.
Prim. Dr Slavka M. Jankovića govori i da li je istina da su ideje za neka značajna dela nastala u snu?
– Prema izjavi nekih naučnika i autora, smatra se da je više značajnih otkrića nastalo, koncipirano ili razjašnjeno tokom spavanja ili sanjanja.
Nekoliko primera ilustruje ove navode: nemački hemičar Friedrich August Kekule von Stradonitz je tokom spavanja sanjao zmiju koja guta svoj rep, pa je tako došao do rešenja prstenaste strukture benzena koja mu tokom budnosti nije bila jasna.
Takođe se smatra da je ruski hemičar Dmitri Ivanovič Mendelev periodični sistem elemenata zamislio u spavanju.
Otto Loewi je za otkriće principa neurohemijske transmisije, za koju kaže da je razjasnio sebi tokom spavanja, dobio Nobelovu nagradu.
Smatra se, ističe naš sagovornik, i da je Herman Hilprecht tokom spavanja osmislio prevod kuneiformnog pisma sa „kamena Nabukodonosora“, a da je Elias Howe mašinu za šivenje zamislio u spavanju.
– Robert Louis Stevenson je ključne scene u noveli „The Strange Case of Dr Jekyll and Mr Hyde“ zamislio tokom spavanja, a Samuel Taylor Coleridge je epsku poemu Kubla Kahn osmislio tokom spavanja.
Poznato je da je Arthur Benson poemu „The Phoenix“ koncipirao u spavanju; da je Giuseppe Tartini „stvorio“ violinsku sonatu „Il trillo del Diavolo“; da je francuski kompozitor Jules Massenet, nekoliko operskih kompozicija koncipirao tokom spavanja.
Najbolje vreme za spavanje – zašto je najzdravije ići u krevet baš tada?
Preuzmite android aplikaciju.
