Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Терапија ледом коју користе учесници ОИ није добра за планету, а нема доказа да лечи, упозоравају научници

Намерно излагање хладноћи често се препоручује у лечењу разних обољења, од симптома менопаузе до артритиса, главобоља и имунолошких проблема. Благодети леда нарочито хвале спортисти, који га користе за помоћ у опоравку након вежбања. Али сада истраживачи кажу да клиничке користи терапије ледом – криотерапије, нису засноване на доказима и да је његова популарност штетна за животну средину.
Фото: Pexels/Pixabay

Са почетком Олимпијских игара у Паризу, академици из Француске, Катара, Индије и Швајцарске су у уводнику, објављеном у Британском часопису спортске медицине, истакли да је употреба леда на летњим Олимпијским играма достигла “изузетне нивое” упркос недостатку доказане ефикасности, преноси Гардијан.

Количина енергије и воде потребна за производњу, складиштење и транспорт леда није добра за планету, а да не помињемо трошкове, додали су.

Потражња за ледом вредна 2,5 мил ЕУР

Док је око 22 тоне леда испоручено на такмичарске локације Олимпијских игара у Токију 2020. године у медицинске сврхе, а још 42 тоне обезбеђено у Олимпијском селу, захтеви за Олимпијске игре у Паризу 2024. године далеко премашују те цифре, приметили су академици.

Почетне процене су биле за 1.624 тоне леда – по цени од 2,5 мил ЕУР – али након што ниједан независни добављач није могао да испуни јавни тендер, Париз је ревидирао своју процену на 650 тона (450 за Олимпијске игре и 200 за Параолимпијске игре), истичу научници.

Урањање у хладну воду чинило је око 10% третмана које су прописивали физиотерапеути у олимпијским поликлиникама у Атини 2004. и Лондону 2012. године, што је порасло на 44% у Рио 2016. Од тих урањања, 98% је било за потребе опоравка, док је остатак био за лечење повреда.

Док је урањање у хладну воду добро за лечење топлотне исцрпљености након вежбања на високим температурама и за болове у мишићима, не би требало да се користи за опоравак између узастопних серија високоинтензивног тренинга, нити за тренутни или дугорочни опоравак након вежбања с оптерећењем, напомињу.

– Употреба леда на летњим Олимпијским играма достигла је изузетне нивое, потенцијално оптерећујући локалне и регионалне ресурсе. Организатори би требало да теже смањењу употребе пракси које нису засноване на доказима, а да промовишу бољу одрживост. Лед би требало да остане доступан за одређене ситуације, укључујући акутно ублажавање бола, специфичне потребе опоравка и управљање топлотним ударом услед напора – закључили су академици.

Врхунски спорт и контроверзне терапије

Реагујући на налазе, Паулина Клосковска, докторка спортске и мишићноскелетне физиотерапије на Краљевском колеџу у Лондону, која често ради с елитним спортистима, рекла је да је врхунски спорт увек функционисао на “рубовима доказа” како би постигао “маргиналне добитке” у перформансама, превенцији повреда или опоравку, и да су забринутости због прекомерне употребе леда оправдане.

– Постоји све више података који показују да је топлотна терапија заправо боља за дугорочни опоравак мишића у таквим околностима, и да рана и честа терапија ледом може смањити отпорност ткива, способност подношења оптерећења или здраво прилагођавање – истакла је.

Др Ричард Баџет, медицински и научни директор Међународног олимпијског комитета, рекао је да би студија требало да помогне у осигурању да Игре користе лед што ефикасније и рационалније. – Поред тога, доступне су алтернативе за лед, укључујући систем хлађења с филтрираном водом охлађеном на 10°С, што нам омогућава да значајно смањимо потрошњу енергије. Наставићемо да пратимо овај аспект пажљиво како бисмо додатно смањили количину леда која се користи на будућим Играма, усклађујући се с најбољом медицинском праксом.

Kako da vam omiljeni buket cveća traje duže

Преузмите андроид апликацију.