Теодосије (Хиландарац) је био српски монах и један од најзначајнијих српских писаца у средњем веку, а Српска академија наука и уметности га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
Рођен је око 1246. године, а преминуо је око 1328. године. Био је монах манастира Хиландара и духовник краља Стефана Дечанског (1322—1331), а своју делатност је усмерио на ширењу и учвршћивању култова светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) и светог Саве, који су створили главни фокус српског националног и културног идентитета.
Он је, према сопственим речима, по Доментијановим упутствима прерадио његово житије светог Саве, између 1290. и 1292. године. Поред тога, написао је неколико канона, литургија и других дела посвећених светим Симеону и Сави, као и дела (житије и друга) посвећена светом Петру Коришком.
“Живот Светог Петра Коришког“ сматра се уметнички најуспешнијим делом старе српске књижевности. У том делу, као и у „Животу Светог Саве“, упркос строгој форми биографије, остварен је течан и живописан стил приповедања. Приповедање је понекад драматично, а увек је окренуто унутарњем посматрању јунака. Због таквих тенденција (које уосталом можемо запазити и код другог великог писца православне традиције, Достојевског, који је такође књижевно умеће црпао из хагиографске књижевности), ово дело је називано романом, а Теодосије првим српским романсијером.
Теодосијев „Живот Светог Саве“ је свакако успела композиција, једно од првих сложених дела у нашој старој књижевности. Теодосије је у суштини новатор – онај који прича већ пуно пута испричану причу, те покушава да новом структуром реченице и композиционом обрадом текста – освежи причу. На тај начин ликови српске историје излазе из књижевне монолитности у којој су их оставили писци прошлих векова, и бивају осветљени из више углова.
Редак вербални сензибилитет издваја Теодосија као талентованог писца. Лишен ограничења историје, Теодосије открива своје могућности у потпуности – За Живот Петра Коришког се може рећи да је ремек-дело – то је дубоко дело које проучава односе међу људима, и драматизује те односе пред Богом.
Теодосијеве литургије су такође међу најлепшима у српској књижевности. По приступу писању она су нераскидиво везана за Теодосијева Житија. Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања, а делимично и приповедање о чудесима светога оца нашега Саве, првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан, јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира.
Преузмите андроид апликацију.
