Највеће и омиљено од седам Канара, Тенерифе, острво је окупано сунцем читаве године. Са преко 300 сунчаних дана годишње, привлачи преко шест милиона посетилаца годишње, а на њему живи готово милион људи. Од луде ноћне забаве и клубова на југу острва које махом походе Британци, преко all inclusive ризорта, плажа са црним и белим песком, руралних планинских села, па све до највишег врха Шпаније, вулкана Теиде – ово острво спрема понеко изненађење за свакога. Оно је прелепа природна оаза, али и живописни мозаик шармантних историјских и културних градића, које кад посетите као да сте се инстант вратили у прошлост. Данас вам доносимо неке од локација које не би требало заобићи прилком истраживања Тенерифе.
Прво и основно приликом посете острву је обилазак вулкана Теиде и истоименог националног парка у ком се налази. Осим што је са својих 3715 метара највиши врх Шпаније, Теиде је без сумње једна од главних атракција на острву и вредан је посете, посебно ако је време сунчано – што на Канарима није реткост.
У Националном парку се може узети жичара до планине, али путници склонији авантурама радије се крећу пешака, јер у парку постоји неколико обележених стаза. Омиљене су стазе Samara Loop и Roques de Garcia које се и лако могу комбиновати током једнодневне посете. Жичара је најлакши начин за освајање врха, одакле су погледи сјајни.
Ведрих дана вулканска долина се види у свој својој грандиозности, а могу се опазити и суседна острва La Gomera, La Palma и El Hierro како вире из Атлантика. Успон жичаром траје свега осам минута.
Ретко се пише о Тенерифама ван контекста мора и плажа, али права чар овог острва налази се управо ван његових туристичких места. Један пример за ово је град San Cristóbal de La Laguna у ком је историја присутна на сваком кораку. Класификован као светска баштина UNESCO-а, овај колонијални драгуљ и данас чува остатке готово нетакнутог камена из 15. века од ког је подигнут. Главна атракција је истоимена катедрала, где почиваи Alonso Fernández de Luga, освајач и оснивач града.
Када се запутимо на запад, наилазимо на Puerto de la Cruz. Ово је приморски град на северној обали острва који привлачи пажњу својим плажама са црним песком и језером Martiánez, комплексом од седам базена са морском водом формираних у рупама вулканских стена. Осим тога, ту је и Castillo San Felipe, скроман али импресиван замак уз плажу Јардин. Ово здање домаћин је различитих уметничких изложби, као и редовних позоришних и плесних представа.
С којом год намером да сте дошли на Тенерифе, немојте пропустити његову престоницу, Santa Cruz de Tenerife. Основана 1494. године као мали рибарска лука, вековима се није развијала, да би половином 19. века процветала и постала главни град острва. Осим одличне атмосфере и љубазних локалаца, овде ћете пронаћи и осликане зграде, грандиозну архитектуру од историјског значаја, софистициране и оригиналне радње, занимљиве музеје, као и много примамљиве уличне уметности.
Обавезно је посетити замак San Cristóbal, најстарије важно утврђење на острву, као и футуристички аудиторијум “Tenerife Adán Martín”, дело Сантијага Калатраве, једног од најпознатијих архитеката Шпаније, на чију изградњу је потрошено 72 милиона евра..
Ако се запутимо даље на запад острва наићи ћемо на два градића која се боре за незваничну титулу најлепшег на острву. Први је Garachico, основан 1496. године од стране геновешког трговца Kristofora de Ponte, а био је уништен ерупцијом вулкана Treveho 1706. године.
Лука Garachico је том приликом била затрпана лавом, а данас је једна од главних атракција града због природних базена обликованих у вулканским стенама. Окружен шумовитим падинама и стеновитом обалом Garachico је успешно задржао свој канарски идентитет. Други је La Orotava чији је већ део Национални парк Тeidе. Плени својом колонијалном архитектуром, шареним кућама са типичним дрвеним балконима, попут куће Balcones и прелепом природом у окружењу.
И за крај – не може се писати о Тенерифама а да се не помене храна. На острву су састојци од којих се специјалитети припремају увек свежи, а рецептуре проверене. Вероватно најпознатије јело на острву су “papas arrugadas” – кромпирићи кувани у сланој води и преливени типичним сосом од маслиновог уља, белог лука, коријандера и других зачина.
Ова комбинација пружа јединствени укус и идеална је као прилог уз разна главна јела. Омиљено јело је и “ropa vieja”, што и преводу значи “стара одећа”. То је јело од најчешће говеђег меса, куваног са поврћем, укључујући црвену паприку, лук и парадајз. Верује се да име јело носи због изгледа раскуваног меса које изгледа као подерана одећа. Локално пиће је ликер од домаћих банана.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
