Данас дочекујемо најрадоснији и најзначајнији празник у Срба који окупља целу породицу и који сваке године празнујемо са радошћу, на најсвечанији начин.
Иако наш народ има изреку: “Стотину породица, сто и један обичај!“, неки обичаји су нам ипак свима заједнички. Значајни су из више разлога, али је њихова највећа вредност у томе што смо их наследили од наших предака и одржавајући их не дозвољавамо да се угаси сећање на њих.
Празнични обичаји:
Са обичајима се почиње још од раног јутра. Пуцањем из пушака објављује се одлазак у шуму на сечење бадњака. Овај величанствени обичај најчешће обављају домаћин и најстарији син, још пре него што се на небу појаве први зраци сунца.
Колико се бадњака сече заправо зависи од краја из кога долазите. Негде се сече један, негде два, негде три, а у неким крајевима чак и девет комада.
Пре сечења обичај је да се дрвету пожели “добро јутро“, да му се честита празник и замоли да донесе породици из које домаћин потиче срећу и здравље, а сечење мора бити брзо тако да се дрво не мучи.
За то време домаћица направи аранжман од свих врста житарица, сувих шљива, кајсија, јабука, ораха и то све стоји као декорација на столу на коме ће се касније ручавати.
Домаћин затим уноси бадњак и сламу у кућу. Ово је посебан моменат, јер је сваке године пропраћен истим реченицама, али увек буди неке нове, посебне, емоције и успомене.
Док домаћин куца на врата, укућани се питају ко је, а он одговара: “Бадњак вам долази у кућу“! Домаћин ступа десном ногом преко прага и уноси бадњак у кућу честитајући бадње вече или дан, на шта укућани одговарају “Бог ти добро дао и среће имао“, док домаћица посипа жито по њему.
Домаћин са бадњаком обилази целу кућу квоцајући као квочка и бацајући по један орах у сваки угао, док домаћица и сва деца иду за њиме и пијучу као пилићи.
Badnji dan za najmlađe u Bloku počeo vožnjom fijakerom i jahanjem ponija
Коринђање као посебно важан обичај којем се дечица највише радују:
Код нас је обичај да се деца увече сакупљају пре вечере и иду у коринђање. То значи да обилазе све домове у комшилуку певајући песмице којима најављују радосни празник, а за узврат од домаћина буду даровани јабукама, слаткишима, сувим воћем итд…
Значајан број малих насмејаних коринђаша пронашли смо у новосадском насељу Клиса. Овај кварт је надалеко познат по спектакуларном паљењу бадњака и придавању великог значаја прослављању Бадње вечери.
Неке од песмица које смо могли чути од дечака су гласиле:
“Ја сам мали коринђаш, дај ми газда шта имаш!
Дај, вина или ракије! Божић ти је испред капије!
Ако нећеш дати, ја ћу Божић отерати.“
Док су девојчице рецитовале:
“Ја сам мала Милица, ујела ме лисица! За ногу, за руку, дај газда јабуку!“
Православни верници, уколико нису постили цео пост, обавезно посте макар у току Бадњег дана и вечери, а након причести се мрсе на божићној трпези.
Бадња вечера, иако посна, веома је богата. На њој домаћица спрема разноврсна јела како би нова година била пуна изобиља.
Нека од тих јела, као што су мед, пасуљ, риба, суво воће, се чак сматрају и обавезним јер наводно имају амајлијски значај.
Посебан смисао овог празника јесте праштање. Тако је пракса да, уколико се са неким завадимо, Бадње вече буде вече у којем ћемо изгладити односе.
Срећан Вам празник!
Преузмите андроид апликацију.
