Театарски перфоманс „Мистерија Кодер“, у продукцији „Бункер театра“, биће изведен у суботу 10. септембра у 21 час у СКЦНС Фабрици.
О Кодеровом животу и делима Сава Дамјанов, наш чувени савремени аутор и професор књижевности, написао је књигу, радио-драму и сценарио на чијим основама настаје ова позоришна дуо-представа савременог сценског израза.
Уз песме, плес, речитатив, Кодерову поезију, мачевање и драму, представа “Мистерија Кодер” водиће публику на атрактиван, интригантан и комуникативан начин, кроз пределе историје, маште, лековитог биља и читавог сложеног света који је предмет Кодеровог стваралаштва.
За драматизацију и режију задужен је Иван Правдић. Ђорђа Марковића Кодера игра Романа Царан, која је као професионални мачевалац, глумица, те стваралац и аниматор лутака, најбољи могући избор. Алексадра Аризановић играће све остале ликове: Кодерову нагло преминулу младу вереницу, њену мајку, историјске личности, ученика мачевања, виле…
Аниматор материјала за сценографију је Славиша Старчев, а мајстори светла и тона су Милан Синђелић и Зоран Џуклевски. Извршни продуцент Бункер театра је Јован Гверо.
Ђорђе Марковић Кодер (Сремска Митровица, 1806 — Нови Сад, 1891) значајан је, а изузетно занемарен српски песник и преводилац. Највише се дружио са Милованом Видаковићем, Симом Милутиновићем Сарајлијом, Јаковом Игњатовићем, Ђорђем Поповићем Даничаром, Ђоком Камбером, а посебно је био везан за Сарајлијину жену Марију, своју рођаку и добротворку.
Истовремено је учио и усавршавао више страних језика: француски, енглески, италијански, грчки, санскрит… Остало је, такође, забележено да је познавао и старогрчки, латински, мађарски, немачки, руски, турски, арапски, персијски и јерменски језик.
Кодер се бавио многим стварима: радио је као правник, учитељ мачевања и гимнастике (подучавао и синове књаза Милоша), као и борилачких вештина у Артиљеријској школи у Београду (будућа Војна академија), био тумач код пруског конзула и у енглеском посланству у Истанбулу, често путовао по свету, био први Србин на тек откривеном рушевинама древне Троје.
Неко време је имао и сопствену школу мачевања. Између 1836. и 1862. он је пролутао светом, не само по Европи него и по оближњим деловима Азије и Африке. Све те земље он је прешао пешице, од насеља до насеља, од конака до конака, надничећи или задржавајући се повремено по градовима где је налазио ефемерне службе да презими, да би с пролећа након лутања опет ишао све даље и даље.
Сава Дамјанов: Током три деценије мог проучавања Кодеровог стваралаштва догодиле су се значајне промене у рецепцији, интерпретацији и вредновању његовог дела: он више не представља пуку књижевноисторијску алтернативу („случај“ или „ексцес“), публиковани су готово сви његови језичко уметнички текстови у савременом издању, а Ђорђе Марковић Кодер је у науци о српској књижевности прихваћен као својеврсна шифра модерног, авангардног па и постмодерног духа – о чему најбоље сведочи интересовање нове генерације читалаца и истраживача.
Своје вишедеценијско бављење овим истинским уметничким чудотворцем сматрам смисленим уколико је допринело поменутим променама, мада – и изван тог контекста! – остаје чињеница да ми је давнашње откриће Кодерових текстова представљало најузбудљивију духовну авантуру (која још увек траје!) и да је та авантура суштински одредила моју литерарну судбину, много више но што би се могло исказати бартовским „задовољством у тексту“.
Преузмите андроид апликацију.
