Водио га је фудбалски пут у разне делове Европе, али на једно место увек се радо враћао. Није заборавио свој клуб. Увек је поносно истицао шта за њега представља Војводина. Донео је “старој дами” титулу као играч, а жели да исто уради са потпредседничког места за спортска питања.
Мирослав Тањга, члан чувене шампионске генерације из 1989. године, хоће да Воша буде тамо где јој је и место, на врху српског фудбала. Да трибине стадиона поново буду место где ће навијачи долазити и одлазити са осмехом. Да уз њега у тиму поново буду асови – легенде клуба, фудбалери којима је грб клуба светиња. Да клубу сви заједно помогну саветима, радом и искуством. Неко волонтерски, као он, а неко кроз професионалне уговоре.
– Верујем да можемо да будемо прваци државе. Верујем и да можемо да играмо Лигу шампиона. Кад ће се то десити? Оног момента када будемо заслужили у сваком сегменту. И у организационом, и на терену. Изненадили смо све са мојом генерацијом, када је било још теже, и освојили титулу. Верујем да такав успех можемо да поновимо, што би имало немерљив значај за наш клуб, град, навијаче…Али, пре тога морамо да обезбедимо Европу, да уђемо у групну фазу неког европског такмичења, и да идемо постепено ка великом циљу – овим речима почиње причу Тањга.
План рада је савршено јасан. На свим пољима. Повратак асова Воше у Нови Сад постављен је као један од приоритета.
– Имамо много великих фудбалских имена који су прославили клуб. Радићемо на томе да нам се придруже, јер ово је њихова кућа и место им је у Војводини! Уосталом, и када клинци виде та велика имена у Воши, њихове идоле, па они ће да долазе овде још чешће, да тренирају у свом клубу, да имамо базу за будућност. А ње нема без наше деце и без моћне омладинске школе.
Организациони део приче већ је на европском нивоу, а самим тим расту и очекивања…
– Председник клуба Драгољуб Збиљић подигао је клуб на један виши ниво и то се види на сваком кораку. Уложио је озбиљна средства и поставио систем функционисања клуба. Нормално је да јавност и навијачи очекују да ми и нападнемо прво место, али то ако смо довели добре и квалитетне играче не значи да смо направили добар тим. Добар и јак тим чини свлачионица, односи између играча, то да се савршено разумеју, да буду борци… Е, то је кључ. Не волим просечност, ако је просек у питању, онда немамо шта ни да радимо. Велики је посао пред нама. Ми својим понашањем морамо да покажемо играчима где су дошли и да се увере у величину клуба, а не да то буде само на речима.
Резултати у кренули узлазном путањом. Воша је у Пазару славила са 4:0…
– Подстрек за све да се вратимо на победнички пут. Потребно је да верујемо у себе. Да гледамо сваку утакмицу као одлучујућу! Добра атмосфера је кључна, наравно прво у свлачионици, а онда у целом клубу. Без тога немамо шта да тражимо. Морамо сви да вучемо у једном смеру. Да имамо атмосферу какву смо ми имали 1989. године!
Преостала су три меча до краја првог дела сезоне (Чукарички, ТСЦ и Раднички 1923), као и данашњи окршај у Купу (Графичар). План је јасан.
– Ако Војводина не улази у те мечеве да освоји девет бодова и прође у Купу – онда ми имамо неки проблем. У сваку утакмицу, не само те три. А, после ћемо да анализирамо да ли смо и где грешили. Ми не правимо калкулације, нити ћемо их правити, циљ се зна на апсолутно сваком мечу. Хоћеш у Европу? Мораш да побеђујеш. Да не мислим да ми то можемо не бих био у клубу. Узели смо титулу у много већој држави, јер смо веровали у себе, а „фудбалски свет“ нам није дао никакве шансе за то. Утакмица за утакмицом. И онда је дошло до тога да 5-6 кола пре краја сезоне Љупко Петровић нам постави на врата свлачионице табелу где смо ми први. Е, онда гледамо то и нема назад, сваку утакмицу морамо да победимо до краја и узмемо титулу. Тако је било некад, а може и мора да буде и у годинама које долазе.
Омладинска школа је један од кључева за будућност клуба и остваривање амбиција. Уједно и место где предстоји много, много рада.
– Била је једна од најбољих у Југославији и радићемо на томе да то опет буде. Не могу нама деца да одлазе из Новог Сада. Војводина је њихов дом. Ниједан други клуб. Приоритет нам је да гледамо овде нашу децу из Новог Сада, околине, других градова… У нашој шампионској генерацији сви играчи су дошли у кругу 90 километара! Винковци, Борово, Сомбор, Београд, Бели Манастир… Акценат је на нашим младим играчима, јер морамо да стварамо асове из сопственог погона.
Пун „Карађорђе“, као некада… Сан или реалност?
– Битно је да уђемо у серију победа, да играмо нападачки… Нико неће да гледа да се играчи развлаче по терену, хоће борце и победнике. Када то виде у играчима долазиће публика у све већем броју. Не кажем да играчи то не раде сада, али потребно је да им то постане заштитни знак. Онда ће постати реалност да видимо пуне трибине. Тако се доводе навијачи на стадион – јасна је порука Тањге.
Skupština izglasala! Milan Đurić ostaje gradonačelnik Novog Sada
Преузмите андроид апликацију.
