Почетна > Србија
Србија

Тамбурашка пракса уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа

Одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Србије тамбурашка пракса уписана је у Национални регистар НКН Републике Србије 07.10.2021. године. На иницијативу Етнолошког одељења Музеја Војводине, крајем 2019. године покренут је процес прикупљања материјала и документације потребне за упис тамбурашке праксе у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, у оквиру пројекта Нематеријално културно наслеђе у Војводини: истраживање, документовање и интерпретација, финансираног од стране Министарства за културу и информисање Републике Србије.
Фото: Музеј Војводине

Смештање тамбурашке праксе у контекст нематеријалног културног наслеђа у Војводини резултат је свеобухватнијег научног, етнолошког и антрополошког истраживања овог културног феномена. Тамбурашку праксу, као специфичну културну форму, одликује оркестарско музицирање на тамбурашким инструментима. Вештине и знања свирања на овој врсти жичаних инструмената представљају основни нематеријални сегмент тамбураштва. Поред умећа музицирања, тамбурашку праксу као елемент нематеријалног културног наслеђа одређују и друге радње и умећа: компоновање и аранжирање за тамбурашки састав, израда и репарација тамбурашких инструмената, певање уз пратњу тамбурашког састава, едукација, традиционални модел интеракције музичара са публиком у кафанском амбијенту и укљученост тамбурашких састава у обичајима животног и годишњег циклуса. Тамбурашка пракса препозната је као саставни део културног идентитета Срба, Рома, Буњеваца, Мађара, Хрвата, Словака, Русина и других заједница које живе на простору Републике Србије. Она је жива пракса која се на млађе генерације преноси формалном и неформалном едукацијом и преношењем вештина и знања унутар породице или шире заједнице.

Фото: Музеј Војводине
На бази ових карактеристика и уз помоћ других резултата истраживања тамбурашког музицирања, етнолози Музеја Војводине израдили су апликациони документ и сакупљали остале податке и документацију потребну за пријаву овог елемента на листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. С обзиром на то да је музика доминантни елемент тамбураштва, у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ, Факултетом музичких уметности у Београду, и Савезом тамбурашких друштава Војводине оформљен је стручни тим сачињен од етнолога, етномузиколога и представника институција чија је примарна делатност тамбурашка пракса.

У овом саставу завршена је израда пријавног документа (упитника), у коме је детаљно презентован културни елемент са наведеним планираним мерама заштите. Поред пријавног документа, за упис на листу нематеријалног културног наслеђа сакупљена су писма сагласности представника заједница које тамбурашку праксу сматрају елементом сопственог културног идентитета. Као носиоци овог културног елемента препознати су представници институционалног и неинституционалног тамбураштва – појединци, свирачи на тамбурашким инструментима, чланови комерцијалних тамбурашких састава – банди, наставници из сфере формалног музичког образовања, културни активисти, представници медија које промовишу и негују тамбурашко музицирање и мајстори, градитељи тамбура. Поред наведене документације, за потребе пријаве тамбурашке праксе на листу нематеријалног културног наслеђа сакупљен је и израђен значајан видео и фото материјал.

Фото: Музеј Војводине
Поред Војводине, тамбурашка пракса присутна је и у другим деловима Републике Србије и представља репрезентативно културно наслеђе српског, као и других народа који живе на овом простору. У процесу пријаве културног елемента обухваћене су националне заједнице које баштине тамбураштво у својој традиционалној култури. Поред традицијске, тамбурашка пракса представљена је и у контексту савремене градске културе у Војводини.

Процес истраживања и сакупљања потребног материјала за ову пријаву презентован је 04.12.2020. на Семинару нематеријалног културног наслеђа, у организацији Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Музеј Војводине, као један од предлагача пријаве, има у плану наставак истраживања, очувања и интерпретације нематеријалних и материјалних аспеката тамбурашке праксе која представља важну идентитетску одредницу многих заједница које живе на овом простору.

Predstava “Otkud šlem u babinoj bašti?” ponovo u Muzeju Vojvodine

 

Преузмите андроид апликацију.