Иако можда нису разумели хемијске процесе који су се догађали приликом додавања жуманца, знали су шта раде, како тврде научници.
Употреба жуманца као везива за пигменте је техника позната од давнина. Истраживања су показала да се овај метод користио и за боје којима су насликане представе у Несторовој палати у Пилосу, у Грчкој, око 1200. године п.н.е..
Тек много касније, у 15. веку ће се у Европи десити промена у сликарским техникама, када ће мајстори почети да користе уљане боје.
Студије спроведене на неким од најважнијих дела ренесансних уметника – Сандра Ботичелија или Леонарда да Винчија, открили су доказе о траговима јаја на њима.
Стручњацима је ова техника мешања жуманаца и уља позната већ дуже време, али оно што им није било јасно јесте која је била сврха свега тога. Која је била сврха ове мешавине?
Међународни тим хемичара је одлучио да открије зашто су велики мајстори у својим делима користили жуманце у уљаним бојама, током 16., 17. и раног 18. века. Да би то урадили, додали су жуманце разним врстама уља да виде како оно утиче на њих.
„Постоји врло мало писаних извора и не постоји ниједан научни рад који је раније урађен да би се ова тема истражила“, каже Офели Ранкует, истраживач на Институту за технологију у Карлсруеу и главни аутор студије, објављене у часопису „Nature Communications“.
Дакле, да би спровели експеримент, истраживачи су насликали три слике. Прву од пигмента млевеног са ланеним уљем, друга је имала готово идентичну мешавину с тим да је додато неколико капи жуманца, док је трећа настала од мешвине пигмента и разблаженог раствора жуманца помешаног са уљем.
Резултати откривају да жуманце може утицати на боје, у зависности од тога како је додато и пигмента који се користи.
„Променом технике припреме можете променити својства боје. Према томе, две боје са истим саставом могу имати различите микроструктуре и то ће резултирати различитим особинама“, каже Илариа Бонадуће, истраживач са Универзитета у Пизи.
Студија такође открива да је влага имала мањи утицај на боје када је направљена са жуманцетом. Као и да техника прављења боја са жуманцетом продужава време сушења, што такође помаже у заштити слика.
Све ово указује да су сликари знали да коришћењем жуманца побољшавају квалитет својих слика, како тврде истраживачи.
„Прилично сам сигурна да нису знали хемијска и физичка својства целог овог процеса, али су добро знали шта раде“, закључује Бонадуће.
„Procurela” nova serija poverljivih američkih obaveštajnih podataka
Преузмите андроид апликацију.
