Европске земље нуде Сједињеним Државама могућност да распореде америчке борбене авионе у Румунији као део безбедносних гаранција за Украјину.
Председник САД Доналд Трамп је обећао ваздушну подршку коалицији вољних, а европски војни лидери су почели да разговарају о детаљима са својим америчким колегама, преноси Тајмс.
Начелник Здруженог генералштаба америчких оружаних снага генерал Ден Кејн у среду је био домаћин високим генералима из Велике Британије, Немачке, Француске, Финске и Италије.
Европски војни званичници су предложили стационирање америчких ловаца Ф-35 у Румунији, где НАТО гради своју највећу ваздухопловну базу у Европи, како би одвратили Русију од поновне инвазије након што је договорен мир у Украјини.
Румунија, где су амерички авиони били базирани током рата у Ираку и одакле авиони НАТО-а патролирају Црним морем, сматра се највероватнијом локацијом за америчке борбене авионе Ф-35.
Поред америчких борбених авиона стационираних у Румунији, европске земље желе гаранције за континуирано коришћење америчких сателита за ГПС и извиђање у Украјини. Такође, траже да се САД обавежу да ће снабдевати Украјину противваздушним ракетама Патриот и НАСАМС као заштиту од могућих руских удара, као и дозволу за летење шпијунских авиона изнад Црног мора.
Британско Краљевско ратно ваздухопловство (РАФ) врши извиђачке летове изнад Црног мора од почетка рата, али користе Боингове авионе, тако да Британцима треба дозвола САД да наставе такве мисије након завршетка борби.
Британија је такође спремна да пошаље ловце Тајфун и бригаду од 3.000-5.000 војника у западну Украјину ради обуке украјинске војске.
Француска, Канада и Аустралија такође обећале да ће послати трупе у западну Украјину.
Иако је наводно око 10 земаља спремно да допринесе војницима мировним снагама, многе европске земље имају проблема и политичке и административне природе, пише британски лист.
Немачки Бундесвер је последњих година смањио број особља, да званичници те земље сумњају да ли ће моћи да пронађу потребан број војника за слање у Украјину, пише Тајмс.
Потпредседник САД Џеј Ди Венс изјавио је да Европа мора да сноси “лавовски део” трошкова за безбедносне гаранције Украјини.
“Не мислим да бисмо ми требало да носимо главни терет… Председник очекује да Европа буде главни носилац. То је њихов континент, њихова безбедност”, навео је он.
НАТО већ спроводи мисије над Црним морем из ваздухопловне базе “Михаил Колганичеану” у Румунији, која је коришћена и током рата у Ираку.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да Русија и Кина треба да имају право вета на западну војну подршку Украјини.
Он је НАТО преговоре о безбедносним гаранцијама назвао “путем који нигде не води”.
Преузмите андроид апликацију.
