Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић поручила је данас, на званичном отварању 32. Копаоник бизнис форума „Србија 2027: Тежећи економији са високим приносима“, да стабилност морамо да чувамо ако желимо економију са високим дохотком.
„Стабилност морамо да чувамо у овом конкурентном свету, пуном изазова, када се дешавају никада брже промене у светском поретку и када расте јаз између кључних економија, пре свега у економији“, рекла је Табаковићева на првој пленарној сесији КБФ-а.
Она је подсетила да је Србија први пут прошле године добила инвестициони рејтинг од агенције Стандар енд пурс и нагласила да је кредитни рејтинг резултат добрих политичких и економских одлука у земљи, јер је једно од другог неодвојиво.
„Континуитет политичке стабилности неопходан је предуслов за суштинске и нимало лаке структурне реформе које развијају друштво“, нагласила је Табаковићева.
Казала је да је лепо имати петогодишње и десетогодишње планове, али да није лако у околностима када се ствари мењају за ноћ или дан држати се таквих планова.
„Та стабилност нам је уз добре политике омогућила да у Србији и у најкомплекснијим условима и прошлу годину обележе бројни рекорди. Инфлацију коју смо прошле године вратили у границе циљаног оквира од три плус минус 1,5 процената уз раст који је био у самом европском врху. Обезбедили смо рекордне девизне резерве земље од 29,3 милијарде евра“, рекла је гувернерка централне банке.
Нагласила је да су рекордне и резерве злата које тренутно износе 48,7 тона.
„Динарска штедња је прошле године повећана за близу 40 процената. Имали смо и рекордне стране директне инвестиције од 5,2 милијарде евра. И формална запосленост у приватном сектору је на рекордном нивоу. И за преко 160.000 људи је виша него у периоду пре пандемије. Стопе незапослености су на најнижем нивоу. Списак постигнутог је прилично дуг, али и списак глобалних ризика све дужи“, навела је она.
Табаковићева је рекла да су се одговарајуће мере пренеле на каматне стопе на тржишту новца и кредита уз раст кредитне активности од 8,2 одсто и уз раст динаризације пласмана.
„Динарска штедња је забележила рекордан номинални раст од преко 53 милијарде динара на преко 191 милијарду динара. Тиме је динарска штедња готово 11 пута већа у односу на 2012. годину. Подсећам да резултати и наше последње анализе исплативости динарске и девизне штедње потврђују да је у протеклих 12 година динарска штедња била исплативија од девизне и у кратком и у дугом року. У циљу заштите интереса корисника финансијских услуга донели смо и одлуку о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених грађанима што ће бити посебно уређено и законом. Усвојили смо и прописе из наше надлежности који ће омогућити спровођење државног програма стамбених кредита за младе“, рекла је Табаковићева.
Она је рекла да је у Србији у децембру спуштен удео проблематичних, ненаплативих, кредита на најнижи ниво, од 2,5 одсто.
„Девизне резерве су на крају прошле године биле на рекордном нивоу од 29,3 милијарди евра и покривају седам месеци увоза робе и услуга и 167 процената новчане масе М1. И резерве злата које традиционално имају улогу сигурне активе повећали смо на рекордне нивое од 48,7 тона и вредност им је преко седам пута виша него у јулу 2012. године. Адекватност наших одлука потврђује и чињеница да је цена злата на светском тржишту прошле године повећана за око 30 процената, а тај раст се наставља“, истакла је она.
Навела је да је раст бруто домаћег производа од 3,9 процената у 2024. години био у самом врху Европе вођен инвестицијама у основна средства и приватном потрошњом.
„Расту инвестиција допринели су рекордна профитабилност привреде, високи приливи по основу страних директних инвестиција и капитална улагања државе“, рекла је она.
Преузмите андроид апликацију.
