Народна банка Србије (НБС) грађане штити од инфлације мерама којима монетарна политика може да утиче на висину инфлације, али НБС не може да штити од увезене инфлације, односно раста цена енергената и пандемије која је прекинула ланце снабдевања и довела до раста цена хране, изјавила је гувернер Народне банке Србије.
Она је на представљању извештаја о заштити корисника финансијских услуга одговарајући на новинарско питање чиме нас централна банка штити од инфлације навела да централна банка штити да се преко курса инфлација не прелије на домаће цене на које немају пресудан утицај цене енергената и транспорта а такође и одржавањем стабилности девизног курса.
„Ми јесмо одговорни и посвећени али нисмо чудотворци“, оценила је Табаковић.
Навела је да је у време двоцифрене инфлације у периоду 2008. до 2012. године, која је настала као последица депресијације динара на коју тадашње власти нису реаговале, а динар губио вредност и посредно повећавао инфлацију.
Према њеним речима од 12,8 одсто, колико је инфлација тада износила само трећина је била увозног порекла.
„Сада чувамо стабилност курса динара која је претходних 10 година и инфлацијом која је све до прошле године била око два одсто и тако је сачувана реалност прихода“, истакла је Табаковић.
Поновила је да НБС од спољних утицаја не може да штити али да смо се ипак боље снашли од других јер смо створили резерве у храни и енергентима. Народна банка је раније у време прилива девиза и великих директних страних инвестиција у нашу земљу куповала девизе да динар не јача превише правовременим интервенцијама на међубанкарском тржишту и тиме себи створила резерве да данас када су осцилације велике и када динар може да слаби имамо курс динара који смо имали и неколико година уназад.
Табаковић је навела и да је увозницима енергената, гаса, струје и нафте, обезбеђено више од милијарду и по евра и да захваљујући томе имамо и топле станове и фабрике нам неометано раде.
Истакла је и да је рађено на поправљању структуре нашег дуга, па је тренутно 10,9 одсто дуга у доларима, 57,3 одсто у еврима, 26,6 одсто у динарима а преосталих 5,2 одсто у другим валутама.
На питање да ли се стабилизовала тражња у мењачницама за девизама, Табаковић је одгворила да према информацијама НБС јесте и оценила да није ни било реалне потребе за већом ефективом, али је потражња била повећана и у другим земљама и навела пример Аустрије.
„Створена је паника и пред изборе и везано за дешавања у Украјини. Та паника је сада заустављена али наша контрола мењачница није стала и ми ћемо је наставити и појачати и нећемо дозволити да нико ко има лиценцу НБС ствара страх и панику“, рекла је она.
Додала је да ће НБС и даље остати један од стубова стабилности државе.
Sedam fabrika i nova zgrada Instituta Dedinje 2 za (samo) sedam dana!
Преузмите андроид апликацију.
