Вежбање свирања и „читање“ музике може помоћи у одржавању доброг памћења и способности решавања сложених задатака, показује студија коју преноси BBC
У раду објављеном у часопису „International Journal of Geriatric Psychiatry“ наводи се да би музика требало да буде део начина живота који помаже одржавању здравља мозга. Проучавано је више од 1.100 људи старијих од 40 година, просечне старости од 68 година. Научници са Универзитета у Ексетеру анализирали су податке о њиховим можданим функцијама у склопу шире студије која је проучавала како мозак стари и зашто људи развијају деменцију. Проучавали су ефекте свирања инструмента, певања, читања и слушања музике и музичких способности.
У раду објављеном у часопису „International Journal of Geriatric Psychiatry“ наводи се да би музика требало да буде део начина живота који помаже одржавању здравља мозга. Проучавано је више од 1.100 људи старијих од 40 година, просечне старости од 68 година. Научници са Универзитета у Ексетеру анализирали су податке о њиховим можданим функцијама у склопу шире студије која је проучавала како мозак стари и зашто људи развијају деменцију.
Проучавали су ефекте свирања инструмента, певања, читања и слушања музике и музичких способности. Научници су упоредили когнитивне податке испитаника у студији који су се на неки начин у животу бавили музиком, с онима који то никада нису чинили. Њихови резултати показали су да су највише користи имали људи који су свирали музичке инструменте, што може бити због „вишеструких когнитивних захтева“ те активности. Свирање клавира и сличних инструмената показало се нарочито корисним, док су лимени и дувачки инструменти такође били добри.
Добробит која се види код певања могла би бити делом због познатих друштвених аспеката боравка у хору или групи, кажу научници. „Будући да имамо тако осетљиве тестове мозга за ову студију, можемо сагледати појединачне аспекте можданих функција, као што су краткорочно памћење, дугорочно памћење и решавање проблема и како бављење музиком утиче на то“, рекла је вођа студије проф. Ен Корбет.
„То свакако потврђује и у много већој мери учвршћује оно што већ знамо о добробитима музике. Конкретно, свирање неког инструмента има посебно велико дејство, а људи који наставе да свирају у старијем добу имали су додатну корист“, рекла је она.
У студији су људи који су редовно „читали“ музику имали боље нумеричко памћење.
Професорка Корбет објашњава: „Наш мозак је мишић као и било који други и потребно га је вежбати, а учење читања музике помало је попут учења новог језика, изазовно је.“
Научници нису анализирали потенцијалне предности бављења музиком први пут у животу тек у каснијем добу, али је професорка Корбет рекла да верује, на темељу тренутних доказа, да би то било „врло корисно“. Она је рекла да, иако су потребна додатна истраживања, промовисање музичког образовања може чинити „вредан“ део јавноздравствених препорука, као и подстицање старијих особа да се врате музици касније у животу.
Додала је: „Било би наивно мислити да би узимање музичког инструмента значило да нећете развити деменцију. Није тако једноставно.“
Roditelj, a ne prijatelj: Zašto je važno da se držite svoje uloge prema mišljenju psihologa
Преузмите андроид апликацију.
