Ових дана актуелно је питање о Европрајду који је требао да се одржи од 12. до 18. септембра у Београду. Наиме, пре неколико дана је председник Републике Србије изјавио да је одржавање Европрајда отказано због проблема и изазова са којимa се држава Србија суочава. Док се у медијима преиспитује ова одлука, јављају се и различите теорије о ономе шта је политички, друштвено и законски коректно.
Често се у штампи може прочитати како је у одлуци да се Европрајд не одржи много тога парадоксално, али пре парадокса, важно је упознати се са манифестацијом и њеном историјом.
Шта је Европрајд и која је његова улога?
Европрајд је манифестација која је одржана по први пут 1992. године у Лондону. Настала је као иницијатива ЛГБТ групације у коју потпадају сви људи декларисани као хомосексуални, бисексуални, трансродни, али и они који своје сексуално опредељење још истражују.
Деценијама уназад људи декларисани као хомосексуални или бисексуални тражили су своја права у оквиру друштвених и законских норми, која се тада нису ни назирала. Често се помиње 1969. година када је у Америци, демонастративним нападима и протестима за ограничено и прогоњено кретање хомосексуалних особа, отпочела активистичка делатност широм света за популацију касније названу једним именом, ЛГБТ популација.
Активизмом ЛГБТ популације у разним земљама света, јављају се и фестивалске прославе које су кулминирале прославом која се бројчано мери са светским манифестацијама, а која се дешава сваке године у неком другом европском граду те стога носи назив Европрајд.
Улога Европрајдa (енгл. европски понос) јесте да шетњом ЛГБТ популације у једном од европских градова, под одређеним слоганом, допринесе већој видљивости ове групације, њиховом уклапању са постојећим друштвеним стандардима и оквирима, као и прихватање ове заједнице у начелу.
Ове 2022. године Београд је требао бити домаћин Европрајда.
Дешавање са Европрајдом у Србији
Безброј догађаја који су захватили читав свет, а као последица дешавања у Украјини, пажњу српске политичке сцене су усмерили ка том пољу. С тога као и већини других земаља, у фокусу политике је решавање питања енергената за предстојећу зиму, очување привреде, пољопривредних делатности, живота генерално, али поред тога и најважније, решавање питања заштите сопствених грађана на Косову и Метохији, као и територијалног интегритета државе.
У изјави Александра Вучића за отказивање одржавања Европрајда у Београду наводе се разлози попут горе наведених, али свакако и забринутост о безбедности учесника овог догађаја.
Лавине коментара су се десиле након овог поступка, а које реферишу на права ЛГБТ популације у Србији. Потребно је истаћи да је генерално став о безбедности донешен на основу реакције народа на саму манифестацију, а не слободном вољом.
Међутим шта је са коментарима о организовању Европрајда, али и о вредностима Европрајда?
Најбоље их је представити на начин на које је ово дешавање већ представљено у медијима, на начин парадокса.
Парадокси
За парадокс се може рећи да је то грешка у мишљењу која наводи само мишљење на закључак који је истовремено и тачан и нетачан, простије речено, у народу се често за контрадикторан став каже „парадокс“.
- Први „парадокс“ у медијима – политика и ЛГБТ
У медијима је ових дана представљено како је парадокс да премијерка државе, као припадница ЛГБТ популације, подржава одлагање одржавања Европрајда из безбедносних разлога. Проблематика овог наведеног става у медијима јесте став који нужно произилази из тога, а то је постојање јединства политичког и полног дискурса који треба да значи да полни дискурс укључује политички дискурс, што наравно није тачно.
Политички дискурс се разликује од полног дискурса.
Овим се мора разграничити да ЛГБТ популација посредством својих ставова, добија право на одређене ствари, разумевање и степен толеранције у друштву. Међутим одређено полно опредељење председнице Владе не би смело да утиче на политичке случајеве нити да се користи у аргументацији, ни у једном случају.
- Други „парадокс“ у медијима – демократија
Поимање степена демократије у ставу забране Европрајда је мистификовано. Не може да се одреди да ли је прича о демократском приступу у медијима реферисала на одлуку о отказивању Европрајда или о степену демократске свести самог друштва.
Памти се 2001, а затим и 2004, али и 2009. година када је покушана организација Параде поноса у Београду. У тим случајевима се од тадашње власти, као први и основни аргумент за отказивање такође навела одлука о безбедности учесника. Поучени претходним искуством, ова одлука је оправдана јер је већ 2010. године дошло до озбиљнијих инцидената приликом одржавања овог догађаја.
- Трећи „парадокс“ у медијима – Закон о јавном окупљању
Забрана окупљања према члану 6 Закона о јавном окупљању говори о отказивању окупљања на месту на којем због карактеристика самог окупљања прети опасност од наступања угрожавања безбедности људи, али такође се наводи и у истом параграфу и о угрожавању морала у Републици Србији.
Овим законом се не може говорити о непостојећој законској недефинисаности приликом отказивања Европрајда до којег је пре неколико дана дошло.
Права човека и Европрајд
Сви парадокси који су се налазили у медијима као критика поводом отказивања Европрајда, навела су на низ других питања о правима ЛГБТ заједнице?
Права припадника ЛГБТ заједнице, као и свих других људи треба да се заснивају на једнакости о праву на живот, о безбедности, о сопственом личном нахођењу и избору који треба да се поштује, док одржавање Европрајда не би требало да утиче на та иста права.
Европрајд као манифестација, као један од начина представљања ЛГБТ популације треба да брине о њиховој сопственој безбедности. Уколико се процени да тај скуп може довести до било каквог угрожавања безбедности њихових учесника, он би требао бити спречен.
Потпуно је погрешно тражење аргумената за одржавање Европрајда када се она тичу безбедности учесника, али такође не треба занемарити ни неморалне слике које већ дужи низ година можемо виђати на оваквим скуповима.
Људска права се продубљују, тако се уосталом долази до прогреса друштва у целини, али то не значи да на улицама треба приказати људски културни регрес, са којим се ЛГБТ популација често сукобљава. Често се на улицама уочавају врло чудне слике у којима се конотација права и неморала сједињују.
У томе постоји велики проблем јер слике друштва, онако како је човекова култура заиста, не показују подвођење човека на ланцу, стављање људи у чудне улоге јер људи су људи. Човек није пас.
Човек, љубав, као и било које друге људске односе треба да задржи у оквиру постојећих социолошких и културолошких оквира.
Поента Европрајда не треба бити индивидуализација, већ људска колективизација.
Vlada Srbije: Ne postoje uslovi za bezbedno održavanje Europrajda
Преузмите андроид апликацију.
