Светски дан особа са инвалидитетом обележава се 3. децембра сваке године, почевши од 1992. када су Уједињене нације званично донеле ту одлуку.
Један дан којим се придаје пажња свима који се носе са потешкоћом ограниченог функционисања у свакодневном животу, не значи много, али нас увек подсећа да борбу коју особе са инвалидитетом воде није лака, већ да захтева велики труд и поштовање свих нас.
Ана Илић, председница Новосадског удружења студената са инвалидитетом (НСУСИ), у интервју за Градске инфо разјасниће како се носе младе особе са инвалидитетом, у свакодневном животу, током студирања и каква права имају.
Можете ли нам рећи више о удружењу?
„Новосадско удружење студената са инвалидитетом је организација која се већ 22 године активно бави радом на побољшању положаја студената са инвалидитетом који похађају факултете при Универзитету у Новом Саду. Оно што је специфично за нашу организацију јесте да се проактивним деловањем студената са инвалидитетом ради на стварању окружења у коме ће услови студирања бити једнаки и приступачни за све. Дакле, студенти са инвалидитетом се активно залажу са своја права, али и права својих колега. Тиме учимо наше чланове да ће се тешко десити да ће неко боље од нас знати шта је оно што би нам учинило квалитет живота бољим, и да треба да увек изразимо своје ставове и потребе (никакве „посебне“, него оне основне, људске). Наши основни циљеви су једнаке могућности за све и друштво без дискриминације.“
Колико НСУСИ броји чланова?
„Број чланова се стално мења јер стари студенти дипломирају, док нови долазе, али у питању је неки број од 90 и нешто чланова. Ми, као организација која окупља студенте са инвалидитетом се надамо да ће у наредном периоду што више студената да се одлучи за високо образовање, а потом и учлане у наше Удружење. Поред званичног образовања, за све студенте, а поготово за студенте са инвалидитетом је битно да кроз активизам науче нешто ново о себи и другима, да се повежу са другим студентима, стекну пријатељства, да науче нештп о раду институција и да се крећу у круговима одлучивања. То је за студента са инвалидитетом битно како на личном, тако и на професионалном нивоу.“
Каква је ситуација на факултетима за особе са инвалидитетом?
„Увелико је позната чињеница да се, нажалост, веома мали проценат особа са инвалидитетом заправо одлучи на високо образовање. На њихову одлуку утиче много фактора, од којих су најчешћи низак ниво подршке околине, недовољна информисаност о условима студирања за особе са инвалидитетом, финансијска ситуација у којој се особе са инвалидитетом налазе, питање персоналне асистенције током студирања и многи други. То је заиста велики проблем јер особе са инвалидитетом последично имају изразито висок ризик за сиромаштво. Перспективне особе са својим интересовањима, талентима и амбицијама на крају постану социјални случајеви и то због тога што друштво није препознало важност обезбеђивања једнаких могућности свим својим члановима. Међутим, морам бити и оптимистична и рећи да није све тако црно и да постоји активно интересовање представника институција високог образовања да раде са нама на томе да диплома буде достижан циљ свима, али и да целокупно искуство студирања остане у лепом сећању сваког студента.“
Како се младе особе носе са инвалидитетом?
„Када бисте питали просечну младу особу са инвалидитетом који су њени проблеми, претпостављам да би већина поменула недовољну количину финансијске подршке и недовољну количину самосталности услед половично решеног питања персоналне асистенције. А неки млади са инвалидитетом ће рећи да им је проблем што не могу попити кафу у оном лепом, новом кафићу јер нема изграђену рампу за колица, или је изграђена под углом који би највећи светски математичари и физичари требало да изучавају. Поента је у томе да ће се сигурно још много проблема јављати када су у питању квалитет живота и услови студирања особа са инвалидитетом. Просто је немогуће да се све реши одједном. Оно што је битно јесте да све укључене стране буду вољне за предузимање акције у смеру решавања препрека које делују негативно на свакодневно функционисање особа са инвалидитетом, али и да се нешто дешава на том плану.“
Шта је оно најгоре са чиме се особе са инвалидитетом суочавају?
„Ако ставимо по страни ове очигледне ствари које се тичу неприпремљености друштва да се ухвати у коштац са баријерама које особи са инвалидитетом одузимају прилику за нормално функционисање и самосталан живот, мислим да би требало поменути и нешто што није толико очигледно. Особе које немају инвалидитет се са навршеном 18. годином престају сматрати за децу, док је код особа са инвалидитетом другачија ситуација. Иако не сумњам да би и особа са инвалидитетом била кривично гоњена уколико након пунолетства почини неко кривично дело, у сваком другом случају околина је навикнута да особе са инвалидитетом сажаљева, инфантилизује и не сматра за некога ко може самостално да се брине о себи или доноси одлуке о свом животу. А са друге стране, ту је и тај тренд где се особе са инвалидитетом перципирају као неки Марвелови јунаци и о њиховим успесима се пишу сензационалистички наслови и пуне новински тиражи. Као да је то некакво, до сада никада виђено чудо, па се о томе мора посебно писати, и то на такав начин. Наравно, битно је да особе са инвалидитетом кроз неке позитивне примере добију “ветар у леђа”, али не кроз експлоатацију њиховог инвалидитета.“
Шта вам се чини да је боље у односу на ранији период?
„У студентском контексту, не могу а да не кажем да особе са инвалидитетом имају свог представника у Студентском парламенту Универзитета у Новом Саду, али и при Студентској конференцији Србије. Све су ово показатељи да се ствари полако мењају на боље и да су људи вољни да уче и раде на изградњи друштва које препознаје неопходност укључености особа са инвалидитетом у све своје токове.“
Каква права имају особе са инвалидитетом?
„У том контексту могу да причам о афирмативним мерама. Афирмативне мере су мере које се користе као механизам подршке студентима са инвалидитетом и служе изједнањавању могућности. Циљ афирмативних мера је да се умање неједнакости у високом образовању, али и друштву као целини. При конкурисању за упис на студије постоји одређена квота која је намењена студентима са инвалидитетом у односу на укупан број студената. Тада се студенти са инвалидитетом рангирају на посебној афирмативној ранг листи и на основу тога се формира листа уписаних студената са инвалидитетом по афирмативним мерама. Важно је рећи да у том процесу не постоји никакав повлашћени положај студената са инвалидитетом. Они морају положити пријемни испит као и сви остали студенти, али и доставити сву неопходну медицинску документацију којом доказују свој инвалидитет. Афирмативним мерама се такође гарантује да ће нпр. особама са инвалидитетом током полагања пријемног испита и каснијег студирања зграда институције високог образовања бити приступачна, као и настава коју ће похађати током студирања. Свако одступање које се јави треба моментално постати тема дијалога између представника студената са инвалидитетом и Универзитета. Поента је у томе да ће се у будућности сигурно још много проблема јављати када су у питању услови студирања особа са инвалидитетом, просто је немогуће да се све реши одједном, али оно што је битно јесте да су све укључене стране вољне за предузимање акције у том смеру, што увелико и чине.“
Са ким сарађује НСУСИ?
„НСУСИ сарађује првенствено са институцијама у оквиру Универзитета у Новом Саду, затим са релевантним институцијама у оквиру града. Посебно смо поносни на сарадњу са Покрајинским секретаријатом за високо образовање и научноистраживачку делатност, као и на ову последњу, али нимало мање важну сарадњу са Омладинским савезом удружења ОПЕНС, који су нашој трибини дали место у свом програму, подржаном од стране Града Новог Сада- Канцеларије за младе.“
Савет за студенте и младе особе са инвалидитетом?
„Мој главни савет је да се не плаше непознатог, да изађу из зоне комфора јер се изван ње највише учи. Да уче редовно, не пропуштају предавања и вежбе, да буду активни у организацијама студената са инвалидитетом и да се не плаше да се обрате нама или представницима Универзитета у Новом Саду уколико им нешто представља препреку у студирању или редовном похађању наставе.“
Данас се у Ректорату Универзитета у Новом Саду одржава трибина „Међународни дан особа са инвалидитетом 2022“ можете ли нам рећи нешто више о томе?
Трибина поводом Међународног дана особа са инвалидитетом део је програма “ОПЕНС у ниском старту” који се реализује у оквиру пројекта „Нови Сад – град младих, Србија – земља младих“ који финансира Град Нови Сад, Канцеларија за младе, а који спроводи Омладински савез удружења „ОПЕНС“ са сарадницима. Теме које ће бити обрађене у оквиру трибине се тичу квалитета студирања студената са инвалидитетом, баријера са којима се студенти са инвалидитетом суочавају, прилика за запослење, персоналне асистенције, али и бројних других тема (да не откривамо превише, нека остане нешто и за саму трибину).
Како студенти могу контактирати НСУСИ?
„Могу доћи у нашу канцеларију на адреси Др Илије Ђуричића бр.3, могу позвати наше бројеве телефона, контактирати нас на друштвеним мрежама или преко е-маил адресе nsusi.uns@gmail.com. Морам само напоменути да ми, поред студената са инвалидитетом, окупљамо и студенте без инвалидитета који су вољни да науче нешто ново о себи и о својој околини, али и о начинима да раде на мењању и себе и околине уколико постоји потреба за тим.“
Преузмите андроид апликацију.
