Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака.
Ове године у току је нова трогодишња кампања у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години.
Како је саопштио Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем.
Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у тим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20 одсто. Проценат је мањи од 5 одсто у развијеним земљама и прелази 50 одсто у субсахарској Африци. Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа, на пример код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
У Србији је током 2020. године од свих малигних тумора оболело 41.419 особа, од чега 22.110 мушкараца и 19.309 жена, наводи Батут. Исте године од рака је умрло 20.767 особа оба пола, 11.611 мушкараца и 9156 жена.
Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју.
Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате.Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака.
Током 2020. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6.926 особа (4.738 мушкараца и 2.188 жена), а умрло је 4.999 особа оба пола (3.399 мушкараца и 1.600 жена).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2020. године од малигних тумора дојке оболело 4.368 жена, а умрло је њих 1.782.
Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена.
Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 5.059 особа (3.025 мушкараца и 2.034 жене), а умрло је 2.430 особа оба пола (1.478 мушкараца и 952 жене).
Рак грлића материце је током 2020. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена 2020. године код 1.087 жена, док су 453 жене умрле од те врсте малигног тумора.
Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати.
Током 2020. године од рака простате новооболело је 2.247, а умрло је 1.049 мушкараца. Србија се, према проценама Међународне агенције за истраживање рака, сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања и налази се на 12. месту и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи и на другом је месту, одмах после Мађарске.
Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској.
За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи.
За разлику од процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске, земља у којој су регистроване високе стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола.
Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим тумора коже.
Превенција малигних болести има велики потенцијал и најефикаснији је приступ у контроли малигних болести. На приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати.
Чак 40 одсто малигних болести може бити избегнуто престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, одржавањем просечне тежине, конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака.
На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.
Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године.
Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
У Босни и Херцеговини мапирано 322 места у 15 општина са центрима за мучење Срба
Преузмите андроид апликацију.
