Светске цене прехрамбених производа углавном су остале стабилне у октобру, при чему је раст цена житарица више него надокнађен падом котација других основних намирница, показује нови извештај Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
Референтни индекс цена хране ФАО, који прати месечне промене цена пет прехрамбених производа којима се глобално тргује, износио је у просеку 135,9 поена у октобру, што је занемарљиво испод септембарског нивоа.
У односу на рекордан ниво забележен у марту 2022, међународне цене хране су ниже за 14,9 одсто, док су у односу на октобар прошле године више за 2,0 процента, према извештају објављеном на веб сајту ФАО.
Цене житарица порасле су за 3,0 одсто на месечном нивоу. Пшеница је поскупела за 3,2 процента, углавном због неизвесности у вези са Црноморском иницијативом за жито и ревидирања наниже залиха у САД.
Међународне цене крупних житарица ојачале су од септембра за 3,5 посто, при чему су цене кукуруза порасле још више због смањених изгледа производње у САД и Европској унији, сушних услова за сетву у Аргентини и неизвесности око извоза из Украјине.
Глобалне цене пиринча су порасле за 1,0 одсто.
Биљна уља су појефтинила за 1,6 одсто у октобру и за скоро 20 одсто у односу на лањски октобар. Пад цена палминог, сојиног и репичиног уља је више него компензовао раст котација сунцокретовог уља.
Међународне цене млечних производа су се спустилеу октобру за 1,7 одсто у односу на септембар, услед мањих куповина Кине него што се очекивало, глобално слабе увозне тражње и слабљења евра у односу на амерички долар.
Цене меса су такође потонуле за 1,4 процента у октобру у односу на претходни месец, при чему су међународне цене овчијег, свињског, говеђег и живинског меса пале углавном услед смањене глобалне потражње за увозом и веће извозне понуде.
Октобарске цене шећера на глобалним тржиштима су склизнуле за 0,6 процената, под утицајем побољшаних изгледа производње у Индији. Веће појефтињење шећера ограничили су фактори попут киша које ометају напредак жетве у Бразилу, јака увозна тражња из Индонезије и Кине и раст котација цена етанола у Бразилу.
ФАО је у засебном извештају о понуди и потражњи житарица смањио прогнозу светске производње житарица у 2022. години на 2 764 милиона тона, што је пад од 1,8 одсто у односу на производњу у 2021.
Док се глобална производња пшенице у 2022. сада процењује на 783,8 милиона тона, што је рекорд свих времена, очекује се да ће производња крупних житарица пасти за 2,8 одсто на 1 467 милиона тона.
Такође се предвиђа да ће светска производња пиринча износити 512,6 милиона тона, што је за 2,4 одсто мање у односу на највиши ниво из 2021, али је генерално то и даље на нивоу просечног рода.
Што се тиче глобалне потрошње житарица у 2022/2023, ФАО прогнозира да ће она пасти на 2 778 милиона тона, односно за 0,7 одсто у односу на ниво у 2021/22. Такође, процењује се да ће светске залихе житарица на крају сезоне 2023. бити за 2,0 одсто мање у односу на почетни ниво, и да ће износити 841 милион тона.
На основу тих прогноза, процењује се да ће однос светских залиха житарица у односу на потрошњу опасти на 29,4 одсто у сезони 2022/23. са 30,9 одсто у претходној години.
Преузмите андроид апликацију.
