ЕУ из Украјине увози 86 одсто количина и питање је да ли тамо постоји замена за ову врсту зејтина.
Сукоб у Украјини изазвао је дефицит сунцокретовог уља на светском тржишту. Обустављена је прерада сунцокретовог семена, али и извоз, што утиче на обим испоруке.
Како је недавно објавио портал „Агроклуб”, та земља је, иначе, велики произвођач уља и заједно с Русијом покрива око 80 одсто глобалног тржишта.
Када је реч о Србији, познаваоци тржишта кажу да су уљаре које послују у нашој земљи купиле ове сезоне и више сунцокрета него што је им је било потребно за прераду и снабдевање домаћег тржишта.
Цена зејтина у малопродаји ограничена је, до краја априла. Спровођење те одлуке контролише тржишна инспекција.
Несташице у радњама за сада нема и поред прве реакције купаца да због сукоба у Украјини набаве залихе.
Такође, стручњаци напомињу да су се због добре цене многи ратари одлучили да посаде више ове уљарице, очекујући још бољу понуду од откупљивача.
Одлуку владе да, уз неколико других примарних производа, привремено забрани извоз сировог сунцокретовог уља узроковао је раст тражње са других тржишта.
Изнет је податак да је у само три дана извоз уља повећан за 109 одсто, што је био сигнал да је потребно заштитити домаће залихе.
Управа царина Србије објавила je 11. марта да је почела доследно да спроводи заштитне мере владе, које су усвојене на последњој седници.
– Како би се правовремено реаговало на тржишне поремећаје и раст тражње, како на светском, тако и на домаћем тржишту, у наредних 30 дана забрањен је извоз зрна пшенице, пшеничног брашна, зрна кукуруза и прекрупе, као и сировог сунцокретовог уља уз дозвољено окончање извозних поступака на граници за робу стављену у царински поступак по извозном документу закључно са 10. мартом 2022. године – наводи се у саопштењу Управе царина.
Мађарска је још раније забранила извоз семена сунцокрета, док је Влада Северне Македоније, у склопу мера за заштиту стандарда становништва, такође обуставила пласман уља на друга тржишта.
Иначе, светски медији преносе да је стопирање извоза из црноморских лука довело до смањења његове употребе и повећања потражње за другим биљним уљима (репичиним, сојиним, палминим и кукурузним).
Међутим, замена ће бити упитна због ограничене понуде, наводи „Oilworld”. ЕУ је увезла 1,52 милиона тона украјинског сунцокретовог уља у периоду октобар–децембар 2021.
То је мање у односу на 2,16 милиона тона у истом периоду 2020. године. Међутим, оно је чинило 86 одсто укупне испоруке те робе у ЕУ.
Глобално тржиште не може да надомести овај губитак од 1,2 до 1,3 милиона тона месечно без знатног смањења потрошње уља и масти.
Санкције Русији су додатно допринеле вртоглавом расту цена сачме од уљане репице у Европи. Русија је до сада чинила више од трећине увоза те сточне хране у ЕУ.
Портал преноси да је Аргентина у ЕУ извезла само 10.000 тона сунцокретовог уља. У тој земљи је 2. марта кренула жетва и пожњевено је око 1,64 милиона тона семена на 30 одсто засејаних површина.
Иако је цена аргентинског сунцокретовог уља порасла, у првој недељи марта, њихова је понуда ограничена, а извоз може да достигне у најбољем случају 0,8 милиона тона у периоду јануар–септембар 2022, што је повећање од 0,1 милион тона у односу на исти период претходне године.
Преузмите андроид апликацију.
