Светска економија се суочила у 2022. години са „савршеном олујом“ вишеструких криза.
Здравствена криза, која је избила 2019. у Кини и захватила целу планету, наставила је да притиска глобалну економију и током ове године, кроз поремећене привредне, логистичке и трговинске токове.
Нову 2022. дочекали смо с надом да ће ковид пандемија, која је избацила из колосека нормалан живот грађана и предузећа, бити окончана, али уместо тога смо се већ у фебруару суочили с ратом у Украјини, који је гурнуо свет у нови период неизвесности.
Оружани сукоб у Европи, највећи од Другог светског рата, покренуо је низ нових криза – пре свега енергетску и прехрамбену.
Наиме, западне државе су због напада Русије на Украјину увеле током минуле године бројне економске и финансијске санкције Москви, при чему је Европска унија донела чак девет пакета казнених мера, од који последњи 16. децембра.
Како је Русија један од водећих извозника нафте и природног гаса у свету, санкције су резултирале вртоглавим растом цена на глобалним тржиштима енергије.
Цене хране су такође порасле, подстакнуте трошковима ђубрива и транспорта, као и руским блокадама извоза житарица из Украјине, која је велики произвођач пшенице. У економском смислу, ово је представљало класични удар на тржишну понуду.
Нагли раст цена кључних сировина био је главни покретач инфлације која је у 2022. достигла у већини земаља света вишедеценијске рекордне двоцифрене стопе. У свим регионима, храна и гориво су у просеку чинили више од половине инфлације ове године.
У Европској унији, индекс потрошачких цена је у новембру износио 11,1 посто на годишњем нивоу, што је стопа без преседана у последњих 20 година. Процењује се да ће глобална инфлација завршити ову годину на око 9,0 процената.
Раст инфлације се врло брзо инфилтрирао у свакодневни живот грађана света, иницирајући кризу трошкова живота, кризу глади, раст сиромаштва, а предузећа су високе трошкове енергије и сировина решавале смањењем производње и редуковањем радне снаге.
Све то је довело до бројних штрајкова грађана у многим земљама света током јесени, и протеста радника у приватном и јавном сектору који су захтевали да повећање зарада прати раст трошкова живота.
Како би се се избориле са галопирајућом инфлацијом, водеће централне банке су кренуле с агресивним подизањем референтних каматних стопа, на челу са америчким Федералним резервама (ФЕД), по цену успоравања привредног раста, па и рецесије.
Да би укротила инфлацију, Европска централна банка (ЕЦБ) је такође први пут у последњих 11 година подигла кључну камату у 19-чланом валутном блоку, али много опрезније од ФЕД-а, водећи рачуна да пооштравање услова задуживање не одведе еврозону у нову дужничку кризу.
Година коју смо испратили, остаће упамћена и по томе да је евро пао испод паритета према долару, први пут откако је створена јединствена валута еврозоне пре две деценије.
Помрачени економски изгледи у Европи, посустајање кинеског привредног раста због политике нултог ковида, и агресивно затезање монетарне политике ФЕД-а, утицали су на јачање долара према корпи ривала ове године, услед појачане тражње инвестиора за имовином која се сматра „сигурним уточиштем“, укључујући долар.
Све у свему, година иза нас је била тешка и оптерећена геополитичким тензијама и економским недаћама. Нажалост, економски аналитичари и експерти упозоравају да ће 2023. бити још тежа за глобалну економију.
Због рата у Украјини, чији се крај не назире, и продуженог привредног успоравања Кине, Међународни монетарни фонд је проценио да ће глобални раст у 2023. износити само 2,0 одсто, или чак мање.
То би било први пут од финансијске кризе 2008, да светски бруто домаћи производ забележи тако спор темпо раста, изузимајући пад у 2020. години због пандемије.
Преузмите андроид апликацију.
