Ја видим моју Црну Гору са њеним морем, доморјем и узморјем у унији са Албанијом и Хрватском, писао је Брковић.

Монтенегрински фанатик Брајан Брковић који је током прошлог викенда префарбавао српске тробојке по Новом Саду и позивао на забрану изградње српске цркве на Лиману, вечерас је са својим истомишљеницима напао грађане окупљене испред просторија Српске напредне странке у Врбасу.
Све ово не треба да чуди с обзиром да је овај монтенегрински шовиниста унук познатог црногорског усташе, књижевника Јеврема Брковића, човека који је био познат као мрзитељ Србије и Срба и против кога је 1991. године подигнута оптужница за распиривање националне мржње због чега је побегао да живи у Туђманову ратну неоусташку Хрватску.
Јеврем Брковић је, попут његовог усташког идола Савића Марковића Штедимлије, побегао да живи у Загреб, а као и Секула Дрљевић је од бившег Србина постао усташа. Брајанова баба, односно Јевремова жена је завршила српски језик и књижевност, али су конвертити Брковићи измислили да говоре некакав тзв. црногорски језик, односно црвенохрватски, јер је Брајанов покојни деда Јеврем видео Црну Гору као део тзв. црвене Хрватске.

Тако је овај усташа, једном приликом, позивајући да се на изборима гласа за Мила Ђукановића јасно поручио:
Ми Црногорци били смо прво католици па нас је тај геноцидни Сава Немањић поправославио. Црна Гора мора да врати своју аутокефалну цркву. Ја видим моју Црну Гору са њеним морем, доморјем и узморјем у унији са Албанијом и Хрватском у којој ће католичанство бити значајно заступљен!

Јеврем Брковић је до последњег момента живота нападао Србију и СПЦ, укључујући и величанствене литије којима је његов заштитник Ђукановић оборен с власти.
– Литије које су претходних месеци одржаване у Црној Гори видим као демонстрације против црногорског државног, националног и културног идентитета. Одолела је Црна Гора бројним насртајима у својој историји, па ће одолети и овоме – оцењивао је Јеврем Брковић пред крај свог живота.
Како је својевремено писао књижевник Марко Вешовић, Јеврем Брковић је и те како тих ратних деведесетих имао привилегован статус у Хрвсткој
Јеврем је рат провео у кафани Матош на тргу Бана Јелачића у Загребу која је, иначе, била у власништву Фрањиног сина Мирослава. Сам Јеврем је тврдио да је до последњег дана имао свој сто за који нико други није могао да седне, написао је Вешовић. У истом тексту се додаје и анегдота којом се сам Брковић хвалио када је гроф Какосеонозваше „покушао да седне“, конобари су га опоменули: „Опростите, грофе Тајитај, ту седи Јеврем Брковић“. Наводно је Брковић током свог боравка у Загребу имао бесплатан стан на Илици и ауто, возача и телохранитеља, који је ставио на располагање кривоусти Гаргамел, како смо ми Сарајлије у рату звали Фрању Туђмана, плус кафански сто који не прислушкују чак ни сарадник УДБЕ, прво српске у Београду, а потом црногорске у Титограду – писао је Вешовић.
Током боравка у Хрватској Туђман му је објавио десетак књига.
Гујон и директор француске државне компаније за изложбе о припремама за Експо 2027
Преузмите андроид апликацију.




