У години када се навршава више од три века од успостављања Карловачке митрополије, једне од најзначајнијих верских, културних и политичких институција у историји српског народа, али и јубилеј два века од оснивања Матице српске Галерија Матице српске приредила је изложбу Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије.
Свечано отворена изложба Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије. Присутнима су се обратили др Тијана Палковљевић Бугарски, управница ГМС, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Њ. Е. господин Кристијан Ебнер, амбасадор Републике Аустрије у Србији и епископ моравички Тихон, викар Патријарха српског Г. Порфирија. На отварању је наступио Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада.
Др Тијана Палковљевић Бугарски поздравила је присутне: „Све ово има за циљ да се укаже на сјај и славу Карловачке митрополије која је трајала готово два века и на њене одјеке у савременом тренутку како би се потврдила снага високих вредности које мењају друштво на боље кроз веру, образовање, економски развој, уметност и стваралаштво. На тим основама успешно се гради и чува национални идентитет, а уметност је ту да нам то потврди и да нас подсети на оне вредности које трају и остављају траг у времену.”
Проф. др Драган Станић истакао је: „Данас у Галерији Матице српске имамо дивну прилику да видимо како функционише систем ликовних и примењених уметности унутар организационог поретка који отвара српска култура XVIII, XIX и почетка XX века, када су српски ликовни уметници своје дело сагледавали у пуној блискости са светом вере, религије и цркве, те свега онога што из ове блискости може да произађе. Посматрајући сва ова драгоцена дела српске уметности сигуран сам да можемо дубље и потпуније разумети читаву епоху у којој су та дела настајала, али и пронаћи перспективе разумевања које ова дела чине актуелним и блиским нама који дишемо ваздух и хлеб једемо у трећој деценији XXI века.“
Њ. Е. господин Кристијан Ебнер изложбу је отворио речима: „Карловачка митрополија показује да приближавање Европи не мора нужно да значи губитак идентитета. Напротив: духовни и културни живот Србије оснажен је овим сусретом, који сведочи да отвореност према Европи и верност сопственој традицији нису међусобно супротстављени, већ се могу међусобно допуњавати и обогаћивати.“
Епископ моравички Тихон, викар Патријарха српског Г. Порфирија отворио је изложбу речима: „Посебна вредност Карловачке митрополије огледа се у чињеници да је она била не само црквена тековина већ и културолошки веома сложени систем унутар кога су били обликовани образовање, књижевност, уметност и јавни живот српске заједнице. У њеном окриљу развијала се једна од најрепрезентативнијих целина српске нововековне уметности, која је кроз иконопис, зидно сликарство, графику, примењену уметност и портретно сликарство изграђивала визуелни израз духовног ауторитета, историјске свести и културног идентитета српског народа.“
Црквена уметност Карловачке митрополије припада најсложенијим целинама српске уметности новог века. Њен развитак трајао је више од два столећа, у историјском и симболичком простору у коме су се укрштали вера, политика, образовање, друштвена репрезентација и национална свест. У иконостасима, зидном сликарству, портретима, графици и ентеријерима храмова обликовала се јавна слика ове црквене институције, њен духовни ауторитет, историјско памћење и место српске заједнице у Хабзбуршкој монархији.
Целокупна уметност Карловачке митрополије развијала се као дуг процес преображаја православне слике у политичким, друштвеним и културним условима који су се непрестано мењали. Почела је у свету скромних зографских икона, малих парохијских храмова и обновљених манастира, а завршила се у добу академског сликарства, историјских композиција, патријаршијских дворана, официјелних портрета и симболистички обојених религиозних представа. Мењали су се стилови, средишта утицаја, наручиоци и уметнички идеали. Основна потреба остала је трајна: да се у слици сачува вера, учврсти заједница и покаже њено место у историји. Карловачка митрополија била је црквена управа, културни оквир и простор у коме су архијереји, монаси, грађани, приложници, интелектуалци и уметници обликовали један од најважнијих видова српске нововековне визуелне културе. Њена уметност показује снагу православне традиције да се развија кроз додир са Кијевом, Бечом, Пештом, Минхеном и Римом, преводећи различите утицаје у сопствени језик. У томе је њена историјска вредност: у везаности за духовно средиште и у способности да прихвати нове облике знања, укуса и јавне културе. Уједињењем српских црквених области 1920. године завршена је историја Карловачке митрополије као засебне институције, али су њени сјај и слава оставили трајан отисак у српском разумевању вере, уметности и историје.
На изложби, поред дела из колекције Галерије Матице српске, публика ће имати прилику да види дела из Музеја српске православне цркве у Београду, Српског црквеног музеја у Сентандреји, Народног музеја Србије, Музеја Војводине, Војног музеја у Београду, Музеја града Београда, Народног музеја Панчево, Народног музеја Кикинде, Народног музеја Зрењанина, Градског музеја Вршац, Епархије бачке, Епархије сремске, Епархије банатске, Епархије будимске, Епархије темишварске, Музеја СПЦ – Епархије загребачко-љубљанске и Историјског-уметничког музеја у Бечу.
Посебан сегмент изложбе посвећен је трајним вредностима и достигнућима Карловачке митрополије чији се одјеци препознају и данас у образовању кроз Карловачку гимназију, виноградарској традицији кроз бермет и очувању уметничких заната кроз јединствен пример кожних тапета Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, а у реализацији овог дела изложбе помогле су ученице Карловачке гимназије Милица Димитријевић и Мирјана Јелић, Мануал музеј заборављених уметности и Музеј пчеларства и винарства Живановић. У оквиру изложбе биће доступан различит мултимедијални садржај за који су заслужни проф. др Исидора Ђурић, проф. др Игор Кекељевић и мср Филип Мирчески, као и кратки играно-документарни филм у продукцији Мирослава Стајића, Mista Production.
Аутори изложбе су проф. др Владимир Симић, историчар уметности и др Александра Человски, кустоскиња Галерије Матице српске.
Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19.00 сати и кустоска вођења викендом у 13.00 и 17.00 сати. Такође, изложбу ће пратити породични водич за родитеље са децом, како бисмо и најмлађима приближили важност улоге и значај Карловачке митрополије.
Изложба ће моћи да се посети до 27. септембра 2026. године.
Реализацију изложбе и каталога омогућило је Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама, а подржао наш стални покровитељ ДДОР осигурање.
Од уторка креће нова сезона на отвореном базену СПЕНС-а: Познате цене улазница
Преузмите андроид апликацију.
