Vodeća sajamska kuća u Srbiji, uz spektakularan vatromet i emotivan film, proslavila je svoju stogodišnjicu i okupila veliki broj zvanica u „Master centru“.
Baš kao što i dolikuje jednoj takvoj instituciji od nacionalnog značaja, prigođena je Svečana akademija za vek postojanja i rada Novosadskog sajma.
Pored vatrometa i filma „100 godina Novosadskog sajma“, sadržaj programa upotpunila je dinamična predstava „100 godina sajma“ u izvođenju glumaca Srpskog narodnog pozorišta, kao i nastup simfonijskog orkestra Zrenjaninske filharmonije.
Pored brojnih zvanica, na svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Milan Đurić i tom prilikom uputio pozdravnu reč: „Novosadski sajam ima nemerljivu ulogu za privredu Srbije i Grada čiji je svojevrsni ambasador, jer po svetu pronosi njegovo ime“ i dodao kako sajam već sto godina predstavlja „generator inovacija, prijateljstva, poslovanja i svet u malom“.
„Uz bogatu istoriju i tradiciju Novosadskog sajma, uspesi su osigurani i u narednih sto godina“, istakao je generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković i rekao da je tokom veka postojanja postignut visok stepen profesionalizma, prepoznatljivosti i kvaliteta.
Novosađani su navikli da je u periodu sajamskih manifestacija grad pun gostiju i turista, a sada ovom manifestacijom sa sigurnošću može da se potvrdi tvrdnja zašto je Novosadski sajam svojevrsni ambasador Novog Sada i Srbije.
Ambasador iza kojeg je čitav jedan vek uspešnog rada, ali ne samo sajmova već i izložbi, kongresa, stručnih skupova, marketinških usluga, skladištenja robe i pre svega ugostiteljstva.
Još je davne 1923. godine, tokom avgusta, održana prva novosadska izložba koja je označila početak sajamskih priredbi u Novom Sadu i zabeležila nastanak Novosadskog sajma.
A kako je to sve nastalo?
Prema podacima sajma, nakon 1918. godine, kad su Bačka, Banat, Srem i Baranja ušli u okvire zajedničke države, grupa bogatih novosadskih preduzetnika, veleposednika i industrijalaca, na inicijativu Đule Hajoša pokrenula je akciju za održavanje izložbi i sajmova zanatskih i industrijskih uzoraka i poljoprivrednih proizvoda.
Tako je u razvijenom trgovačkom i zanatskom Novom Sadu, od druge polovine 19. veka započeto organizovanje zanatskih, industrijskih i poljoprivrednih izložbi.
Iz njih se u prvoj polovini 20. veka iznedrio i Međunarodni poljoprivredni sajam i vek kasnije postao svojevrstan agrobiznis i događaj regiona sa najdužom sajamskom tradicijom.
Vek kasnije, pored raznovrsnog sadržaja Novosadski sajam izlagačima i posetiocima na raspolaganju pruža 60.000 kvadratnih metara zatvorenog izlagačkog prostora, odnosno 37 hala.
Ukupna površina sajmišta prostire se na preko 225.000 metara kvadratnih, a Kongresni centar raspolaže kapacitetom za organizaciju skupova koji mogu da prime blizu 1500 učesnika.
Pogledajte u našoj foto galeriji kako je izgledala proslava jubilarnih sto godina najstarije sajamske kuće.
Preuzmite android aplikaciju.
