Водећа сајамска кућа у Србији, уз спектакуларан ватромет и емотиван филм, прославила је своју стогодишњицу и окупила велики број званица у „Мастер центру“.
Баш као што и доликује једној таквој институцији од националног значаја, пригођена је Свечана академија за век постојања и рада Новосадског сајма.
Поред ватромета и филма „100 година Новосадског сајма“, садржај програма употпунила је динамична представа „100 година сајма“ у извођењу глумаца Српског народног позоришта, као и наступ симфонијског оркестра Зрењанинске филхармоније.
Поред бројних званица, на свечаности је присуствовао и градоначелник Милан Ђурић и том приликом упутио поздравну реч: „Новосадски сајам има немерљиву улогу за привреду Србије и Града чији је својеврсни амбасадор, јер по свету проноси његово име“ и додао како сајам већ сто година представља „генератор иновација, пријатељства, пословања и свет у малом“.
„Уз богату историју и традицију Новосадског сајма, успеси су осигурани и у наредних сто година“, истакао је генерални директор Новосадског сајма Слободан Цветковић и рекао да је током века постојања постигнут висок степен професионализма, препознатљивости и квалитета.
Новосађани су навикли да је у периоду сајамских манифестација град пун гостију и туриста, а сада овом манифестацијом са сигурношћу може да се потврди тврдња зашто је Новосадски сајам својеврсни амбасадор Новог Сада и Србије.
Амбасадор иза којег је читав један век успешног рада, али не само сајмова већ и изложби, конгреса, стручних скупова, маркетиншких услуга, складиштења робе и пре свега угоститељства.
Још је давне 1923. године, током августа, одржана прва новосадска изложба која је означила почетак сајамских приредби у Новом Саду и забележила настанак Новосадског сајма.
А како је то све настало?
Према подацима сајма, након 1918. године, кад су Бачка, Банат, Срем и Барања ушли у оквире заједничке државе, група богатих новосадских предузетника, велепоседника и индустријалаца, на иницијативу Ђуле Хајоша покренула је акцију за одржавање изложби и сајмова занатских и индустријских узорака и пољопривредних производа.
Тако је у развијеном трговачком и занатском Новом Саду, од друге половине 19. века започето организовање занатских, индустријских и пољопривредних изложби.
Из њих се у првој половини 20. века изнедрио и Међународни пољопривредни сајам и век касније постао својеврстан агробизнис и догађај региона са најдужом сајамском традицијом.
Век касније, поред разноврсног садржаја Новосадски сајам излагачима и посетиоцима на располагању пружа 60.000 квадратних метара затвореног излагачког простора, односно 37 хала.
Укупна површина сајмишта простире се на преко 225.000 метара квадратних, а Конгресни центар располаже капацитетом за организацију скупова који могу да приме близу 1500 учесника.
Погледајте у нашој фото галерији како је изгледала прослава јубиларних сто година најстарије сајамске куће.
Преузмите андроид апликацију.
