Многи грађани су прешли на електронско банкарство због пандемије коронавируса. Банке су у међувремену те бесплатне услуге почеле да наплаћују.
“Не можемо да се изборимо да то буде јефтиније, али можемо да изаберемо банку или променимо банку, каже Душан Узелац, уредник портала Каматица.
Према његовим речима, увек има банака које су повољније и које су скупље, и то су пословне политике.
Додаје да је провизија за онлајн плаћање од 15 до 30 динара по налогу, у зависности од банке.
“То није велики трошак, мало нас наљути цела та ситуација, али на крају године то није трошак који критично утиче на наш буџет. Друга страна једначине је што ми не зарађујемо довољно да би нам ови трошкови били безначајни“, истиче Душан Узелац.
Према његовим речима, годишњи трошкови банкарских услуга су између 3 000 и 8 000 динара. Ту спадају и одржавање рачуна и све трансакцијске ствари.
Наглашава да постоје банке које су повољније и да ће често мање банке, које желе нове клијенте, спустити цене па ће после неког времена подићи. Банке су електронско банкарство промовисале годинама уназад и сада су почеле да то наплаћују.
У банкама објашњавају да су почели наплату како би покрили трошкове сервисирања.
Узелац каже да свако ко поскупи нешто мора то да оправда са неким разлогом. Додаје да банке имају и сервере и целе системе који функционишу у позадини за сва та плаћања и све то кошта.
„Не бих се ја бавио њиховим трошковима, већ радије тиме колико то нама вреди“, поручује Душан Узелац.
Банке могу да мењају цене својих услуга, али о томе морају да обавесте клијенте два месеца пре примене нових тарифа, а клијент сам одлучује да ли му то одговара или не, преноси РТС.
О кретањима на тржишту радне снаге у Србији током 2021. године прочитајте овде.
Преузмите андроид апликацију.
