Стручњаци истичу да је број кривичних и прекршајних дела малолетника у паду последњих година, али да без обзира на то треба допунити закон из 2006. године.
Благи пад од десет одсто приметан је у последње три године када су у питању кривична дела малолетника, док се број дела нижег интензитета – прекршаја у последњих пет година благо повећао.
Једним делом, како закључују стручњаци, због пандемије коронавируса, број деце и младих са проблемима у понашању се у 2021. години смањио за седам одсто у односу на претходну. Други разлог је постојање васпитних мера и посебних обавеза.
„То су неке алтернативне мере које су почеле у последње време да се примењују све чешће и дају нашим малолетницима више могућности и нама као стручњацима да донесемо боље одлуке, јер су то мере које краће трају, али делују правовремено и не чекају се суђења која некада трају по две три године због обимности поступака“ , каже Јелена Зорић, директорка Центра за социјални рад Нови Сад.
Неке од мера су и хуманитарног типа, јер циљ није кажњавање него поправљање понашања, кажу у Центру за социјални рад. Да васпитни налози показују добре резултате, говоре и подаци правосудних органа.
„Од три хиљаде васпитних налога у свери тужилаштва 1/6 је изречена у Новом Саду, у погледу судства од хиљаду васпитних налога колико је изречено у протеклих петнаест година у целој Србији, 1/3 је изречена у Новом Саду и друге васпитне мере и уопште рад са малолетницима је овде најинтензивнији“, каже Сави Ђурчић, судија Апелационог суда у Новом Саду.
Кривична и прекршајна дела најчешће почине деца и млади од 15 до 21 године и то особе мушког пола, али све више је и особа женског пола, као и кривичних дела која учине деца млађа од 14 и која због година не могу бити кривично одговорна.
Према подацима Центра за социјални рад Града Новог Сада у 2021. години од 1.180 деце и младих највише је одговорних за кривични преступ, односно 34 одсто њих, најчешћа кривична дела су имовинског типа и повезана су са зависшношћу до дрога и алкохола.
Након што се исцрпе сва редовна и ванредна правна средства, активности Центра за социјални рад и надлежног Покрајинског секретаријата по притужби грађана наступа покрајински омбудсман.
„Са друге стране у последњих пет година уобичајили смо праксу да формирамо предмете по сопсветној иницијативи односно да реагујемо наком тога што је о неком животном догађају рецимо била вест на друштвеним мрежама, на различитим облицима других писаних и електронских медија да би захтева да управо надлежни органи све што је у њиховој надлежности и да проверимо о чему се ту ради“, каже проф. др Зоран Павловић, омбудсман.
На 10. конференцији стручњака ангажованих на пољу малолетничке деликвенције у Јужнобачком округу закључено је да се неке одредбе закона морају променити и допунити, као и да је у Новом Саду потребно изградити прихватилиште како малолетници који се теже сукобе са законом не би одлазили у притвор.
Преузмите андроид апликацију.
