Почетна > Бизнис
Бизнис

Све трговачке замке Црног петка

Последњи петак у новембру, који се у Америци али и у остатку света обележава као дан снижења, у Србији се опет дочекује у дилеми да ли имамо праве попусте и како избећи импулсивне куповине.
Фото: Pixabay/un-perfekt

Иако се купци већ данима позивају да баш у петак купе омиљене производе на попустима, снижења ће се по обичају наставити и после петка, све до средине децембра, када код нас иначе крећу она сезонска снижења, која су предвиђена Законом o трговини.

И док се потрошачи припремају да ових дана обаве своје дуго очекиване куповине, из потрошачких организација упозоравају да би пре тога требало добро да провере да ли су снижења реална и да ли су цене раније повећане, па онда снижене.

Зашто такозвани Црни петак у нашој земљи није исти као у остатку развијеног света? Има више разлога, а један од њих је то што у Закону о трговини немамо имплементирану директиву која обавезује трговце да је цена производа пре снижења најнижа у последњих месец дана.

Дакле, она прецртана цена требало би да је у тој трговини била најнижа у последњих 30 дана. Такође, уколико трговац наведе да је попуст 70 одсто, онда то значи да би у тој радњи петина робе требало да има то снижење.

Наравно, то у већини случајева није тако и овај петак за купохоличаре трговци користе углавном да испразне магацине и полице и отарасе се робе која није продата током године.

Снижења, она права, могу да се виде само у ретким случајевима иако нас са свих страна упозоравају и позивају на куповину нудећи неке астрономске попусте.

U EU u oktobru registrovano 866.397 novih automobila, rast 1,1 odsto

Преузмите андроид апликацију.