Повратак традиционалном узгоју домаћих раса свиња на отвореном последњих година све је популарнији међу узгајивачима на селу, и то у целом региону.
Предњачи узгој аутохтоне мангулице због првокласног квалитета меса и, како кажу, „лековите” масти. Због тога што потрошачи све више траже ову врсту прерађевина предвиђања су да ће узгој све више расти, преносе медији додајући да се фарме на отвореном увећавају, а произвођачи имају и субвенције када је реч о овој врсти производње на пољопривредним газдинствима.
„То је свиња којој не треба ветеринар, вакцинација, нису јој потребни лекови. Има све што јој треба за имунитет. Све пронађе у природи, у земљи јер се гаји на отвореном. Њихове масноће су другачије па ову врсту меса и лекари препоручују при избору свињетине“ изјавио је један од произвођача.
Објашњавају да мангулици треба годину и осам месеци да би достигла тежину од 120 килограма, што значи да је реч о изузетно спором тову. После тога месо углавном иде у прераду, а произвођачи немају проблема с продајом јер њихове производе углавном купују ресторани. На малопродајном тржишту најтраженије су сланина и маст иако су значајно скупље у односу на исте производе других раса товљених свиња.
Последњих година узгој мангулица је постао уносан посао.
У централној Србији има свега неколико произвођача, док је узгој на озбиљнијим фармама најзаступљенији у Војводини и Мачви. Једна од највећих има 3.000 грла.
Akcije proizvođača čipova Nvidia dostigle rekordne vrednosti
Преузмите андроид апликацију.
