На тржиште непокретности у Србији је прошле године пласирано 7,5 милијарди евра, што је за 22 процента више него 2021. године.
За разлику од тржишта непокретности у већем броју европских земаља, где је под утицајем пре свега каматних стопа дошло до знатног успоравања раста или чак пада – како цена тако и обима трансакција, цене некретнина у Србији у протеклој години бележе снажан раст од око 20 одсто у просеку.
Број остварених трансакција на нивоу целе земље је, такође, и даље у порасту, али слабијем него претходних година, показују подаци из годишњег извештаја Републичког геодетског завода.
На тржишту некретнина у Србији 2022. је пласирано 7,5 милијарди евра, што је за 22 одсто више него годину дана раније. Продаја станова повећана је за три одсто, али је приметно смањен број станова купљених из кредита.
Тек 26 процената су кредитни купци, што је за пет одсто мање него претходне године.
Небојша Нешовановић, виши директор и руководилац одељења за процене и саветовање консултантске фирме за некретнине ЦБРЕ, објашњава да код нас доминирају купци који имају готовину и на њих не утичу директно каматне стопе. Наше тржиште станова је тржиште капитала, те не чуди да је 7,5 милијарди евра пласирано у некретнине. У банкама се чува 10 милијарди евра.
„Наши грађани се одлучују да капитал чувају у некретнинама, односно становима. На свим развијеним тржиштима берзе су места где се богати људи играју и инвестирају, а станови им служе за живот. На западу станове углавном купују кредитни купци где дизање каматних стопа аутоматски значи и пад тражње за становима. То се и код нас десило код кредитних купаца, али код нас они нису доминантни на тржишту“ наглашава Нешовановић.
Прошлогодишња очекивања да ће почетком 2023. тржиште ући у благу стагнацију, да ће се смањити промет и стабилизовати цене, нису се обистинила.
Разлог је долазак Руса, којих је према неким проценама у Србији око 200.000, што је дуплирало ренту.
Преузмите андроид апликацију.
