Почетна > Бизнис
Бизнис

Свака назнака кризе и рата повећава цену злата

Цена злата је поново изнад 2.000 долара по унци. Када се погледају берзанске цене жутог метала, види се да је свака назнака кризе и рата повећавала његову вредност.
Фото: Unsplash/pokmer

Логично, јер је тај метал сигурно уточиште за капитал. Цена му је расла у скорије време након избијања сукоба у Гази, пре тога у априлу злато је такође премашило вредност од 2.000 долара по унци, што се десило након изненадног колапса две америчке банке у Калифорнији, након чега је пољуљано поверење у тамошњи банкарски систем.

Лане је то било с почетком рата у Украјини.

Народна банка Србије (НБС) у редовном прегледу дешавања на светском финансијском тржишту, који објављује двонедељно, наводи да је током извештајног периода цена злата порасла за 1,78 одсто и да се кретала у распону од 1.976,78 до 2.036,23 долара по унци (вредност на крају дана, Блумберг композит Лондон).

„На раст цене злата утицала је одлука ФЕД-а да задржи постојећи ниво каматних стопа уз прогнозе да ће оне бити смањене за 0,75 одсто у 2024. Поједини тржишни учесници очекују чак пад и од два одсто, подстакнути подацима о успоравању инфлаторних притисака у Сједињеним Америчким Државама (САД). Расту цене злата допринео је и пад вредности долара и стопа приноса на државне обвезнице САД. А, такође и вест о повећаној тражњи за златом у Кини уз раст тамошње цене изнад просека на међународном нивоу услед забринутости инвеститора због могућег успоравања економије, смањења извоза, проблема у сектору некретнина и пада вредности јуана”, наводе у НБС.

На супротној страни на ограничење даљег раста цене злата утицали су подаци с тржишта рада у САД, који су указали на снажну економију и подстакли инвеститоре да коригују своја очекивања о смањењу каматних стопа ФЕД-а.

Такође, и раст цена акција, као и изјаве појединих чланова ФЕД-а након састанка да је прерано да се заврши с рестриктивном монетарном политиком у борби против инфлације.

Злато не купују само приватни инвеститори, већ и централне банке.

Само у октобру купиле су 42 тоне, подаци су Светског савета за злато. Предњаче Кина, затим Турска.

И наша централна банка пратила је овај тренд. Наводе да је раст девизних резерви праћен и јачањем њихове структуре, јер је значајно повећана количина, вредност и учешће злата.

Kina postaje najveći izvoznik automobila na svetu

Преузмите андроид апликацију.