На Копаонику сутра почиње 33. Копаоник бизнис форум са централном темом „Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије“, а председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић каже за Танјуг да је циљ да се дефинише модел раста који ће једнократне ефекте великих инвестиција, попут оних у оквиру припрема за Експо 2027, претворити у одрживе изворе развоја.
Током четири дана форума биће одржано 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је око 210 панелиста.
Међу истакнутим гостима очекује се учешће премијера Србије Ђура Мацутa, министра финансија Синише Малог, гувернерке НБС Јоргованке Табаковић и страних стручњака, међу којима су Санџит Пол Чудари и Дејвид Репштајн.
Влаховић наводи да ће централна тема покушати да одговори на питање какв модел раста је потребан нашој земљи у наредном периоду.
„И с тим у вези се намеће тема индустријске политике, односно јасно дефинисане стратегије која би требало да будући раст привреде Србије базира не само на количини капитала и на количини доступне радне снаге, него и на квалитету инвестиција, како страних директних инвестиција, тако и домаћих приватних инвестиција које годинама уназад стагнирају у укупном портфељу инвестиција“, објаснио је Влаховић.
Истиче да ће у овој години бити већа стопа раста у односу на 2025, између осталог и због великих инвестиција које се односе на завршетак инфраструктуре за Експо 2027.
„Али се поставља питање како тај једнократни ефекат претворити у дугорочне одрживе изворе раста и стога говоримо о потреби да се дефинише јасна индустријска политика која ће са једне стране повећати енергетску сигурност, омогућити бржи транспорт и обезбедити развој домаћих кластерa у индустријама са вишом додатом вредношћу и већом технолошком сложеношћу, дакле у електроиндустрији, машинској индустрији, прехрамбеној индустрији и информационим технологијама“, навео је Влаховић.
Додао је да би јасна индустријска политика требало да омогући даљи развој дигиталне инфраструктуре у Србији, али и унапређење јавне управе, квалитета и снаге независних регулаторних институција.
„Пошто је за било које инвестирање важно не само стабилност, него и предвидивост привредног амбијента, а управо су независне институције амортизери који чак и у ситуацијама када постоји нестабилност изазвана споља или изнутра, амортизују таква негативна кретања и обезбеђују далеко бољу предвидивост за потенцијалне инвеститоре“, каже Влаховић.
Када је реч о осталим темама, Влаховић наводи да ће се на два макроекономска панела анализирати економска кретања у региону Западног Балкана, а неколико панела биће посвећено вештачкој интелигенцији и њеној улози у пословној трансформацији.
„Говорићемо о томе како финтек стартапови мењају правила пословања, о брзини као новој валути, о лојалности, поверењу у финансијски систем, али и о сребрној економији, односно како људе у трећем добу претворити у изворе раста, а не само у социјални терет за државу“, рекао је Влаховић.
Разговараће се о образовању, а по први пут отвара се и тема културе као покретача економског развоја.
„Имамо неколико индустријских панела, попут оног посвећеног тржишту некретнина, затим панела посвећеног прехрамбеној и пољопривредној индустрији, економији дестинације и потенцијалима развоја конгресног туризма у Србији. Веома интересантан биће панел о декарбонизацији и ефекту карбонских такси на конкурентност привреде Србије“, навео је Влаховић.
Препоручује да се са посебном пажњом прати панел посвећен енергетској безбедности и трансформацији, на коме учествују све важне компаније из области енергетике, а програм ће се завршити панелом посвећеним реформи здравственог система у Србији.
„Имаћемо велики број гостију, разговорa са тим гостима или њихово пленарно обраћање“, рекао је Влаховић.
Међу истакнутим гостима Влаховић наводи премијера Србије Ђура Мацутa, министра финансија Синишу Малог, гувернерку НБС Јоргованку Табаковић и стране стручњаке, међу којима су и глобални аутор и стратег за дигиталне платформе Санџит Пол Чудари и стручњак за маркетинг Дејвид Репштајн са Универзитета Пенсилванија.
„Дакле, 35 панела, шест специјалних догађаја, три пленарне сесије, велики број интересантних дискусија и верујем да ће сви учесници форума наћи оно што их посебно интересује и са задовољством пратити рад форума“, казао је Влаховић Танјугу.
На питање да ли ће неки панели бити посвећени актуелним темама попут проблема Нафтне индустрије Србије и домаћих превозника у ЕУ, Влаховић каже да ће и томе бити посвећена пажња.
„Питање НИС-а биће заступљено на панелу о енергетској трансформацији. Панел о декарбонизацији ће обухватити тај део енергетског сектора Србије, а панел о ефектима геополитичких ризика на Западни Балкан ће такође анализирати ситуацију. Што се тиче транспорта, о томе ће бити речи на панелу о повезаности и инфраструктури који је у уторак у преподневним сатима“, рекао је Влаховић.
Говорећи о прошлој години, Влаховић истиче да макроекономски индикатори показују да је време за размишљање о промени модела раста.
„Не само да се размишља, него се и формулише нови модел раста који неће бити искључиво базиран на количини капитала, уложеном капиталу и радној снази, будући да нисмо у ситуацији као пре 10 година. Наш раст у 2025. години био је свега два одсто, двоструко мањи него 2024, а ниво страних директних инвестиција био је више од 40 одсто мањи него у 2024. То је ефекат глобалне поликризе у којој ЕУ најтеже пролази, а ЕУ је наш главни трговински партнер“, навео је Влаховић.
Он је додао да је светску економију у протеклој години обележио трговински рат Америка–Кина, тензије Америка–Европа, отварање потенцијалних ратних жаришта и непредвидива спољна политика САД-а.
„Тај наратив има непосредан утицај на финансијска тржишта, што се видело увођењем великих такси на увоз у Америку, јер је тржиште капитала реаговало тренутно и дошло до значајног пада акција. Касније се све, мање-више, стабилизовало“, истакао је Влаховић.
На питање да ли одлука ЕУ о забрани увоза руског гаса утиче на стабилност економије, Влаховић каже да је немачка привреда платила највећу цену, али да дугорочно ефекти неће бити негативни по европску привреду.
„Привреда Немачке, где је индустрија кључна привредна грана, годинама је свој развој базирала на уvozu јефтиних енергената из Русије. Мислим да је процес енергетске транзиције готово завршен, па одлука у наредном периоду неће имати значајан негативан ефекат. ЕУ је јасно дефинисала план зелене транзиције и доследно га спроводи“, рекао је Влаховић.
Говорећи о могућностима за убрзање привредног раста Србије, Влаховић истиче да је проблем недовољно дефинисана индустријска политика.
„Она се углавном сводила на несеективне субвенције које су додељиване било ком страном инвеститору, без обзира да ли инвестиције иду у технолошки развијеније секторе или секторе са већом додатом вредношћу. Данас стопа незапослености није 20 и више процената, већ мања од девет, а нема више јефтине радне снаге, па морамо да тежимо индустријама са већом додатом вредношћу“, истакао је Влаховић.
Он је додао да Србија мора да настави реформе како би привукла инвеститоре из високо технолошких индустрија.
„Србија мора да ради на јачању институција, њиховом квалитету и независности, на стварању једнаких услова за све учеснике на тржишту, доследном поштовању уговора и права својине, и смањењу корупције. Само тако можемо формулисати нови модел раста“, закључио је председник Савеза економиста Србије.
Копаоник бизнис форум, познат као Српски Давос, најважнији је пословни догађај у земљи и региону, а ове године се одржава 33. пут, од 1. до 4. марта у хотелу Гранд на Копаонику.
Организатор форума је Савез економиста Србије, партнер је компанија МастерКард, а НЛБ Комерцијална банка је генерални спонзор.
Медијски покровитељ форума је агенција и телевизија Танјуг.
Конкурс за резервне официре Војске Србије рода авијације отворен до 31. марта
Преузмите андроид апликацију.
