У земљама победницама у Првом светском рату сутра се обележава Дан примирја, а у Србији то је државни празник.
Потписивањем примирја 11. новембра 1918. године окончан је Први светски рат, најразорнији који је свет до тада видео.
Његовим потписивањем обустављене су борбе у Првом светском рату између земаља Антанте и Немачке.
Фердинанд Фош, маршал Француске, заповедник савезничких снага на Западном фронту и Матијас Ерцбергер, који је предводио немачку делегацију, потписали су тада примирје у железничком вагону, у Франкпорту код Компијења, Пикардија, Француска, у 5.45, а оно је ступало је на снагу у 11.00 часова, 11. новембра 1918. године.
Претходно, капитулације су потписале немачких савезнице, Бугарска, Турска, Аустроугарска.
Примирје је потом обнављано до коначног закључења мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
Током Првог светског рата погинуло је више од 17 милиона људи, од чега су око десет милиона била војна лица.
Србија је имала, сразмерно величини земље и бројности популације, највише жртава.
Према меморандуму Делегације Краљевине СХС током Мировне конференције у Паризу 1919, Србија је до октобра 1915.
мобилисала 707.343 лица, дакле 24 одсто популације или 40 процената мушког становништва.
Према истом извору, укупни губици Србије били су 1.247.435 људи, односно 28 процената популације из 1914. године. Војних губитака је било 402.435, а цивилних 845.000.
Први светски рат започео је нападом Аутроугарске на Србију, што је шлужбено објављено 28. јула 1914. Као изговор за напад на Србију службени Беч је искористио погибију надвојводе Франца Фердинанда, престолонаследника Двојне монархије, на Видовдан 1914. у Сарајеву.
Атентат у Сарајеву извршио је Гаврило Принцип, припадник покрета „Млада Босна“. Била је то револуционарна група опредељена за ослобођење и образовање заједничке државе са Србијом.
Изговор за напад на Србију већ извесно време је тражен у војним врховима Беча и Берлина. Трагедија у Сарајеву је послужила, како су били уверени, као оправдање за рат.
Србији је потом упућен оштар ултиматум. Иако је Влада Краљевине Србије показала најбољу вољу да изађе у сусрет захтевима Беча, одговор службеног Београда никога у Бечу није заправо занимао. Била је то, веровали су, идеална прилика за уништење Србије.
Даљи ток догађаја био је међутим другачији од оног чему су се у Бечу и Берлину надали. Оно за шта се веровало, макар у Бечу, а ће бити брз локални рат, претворило се у велики ратни сукоб низа европских земаља.
Надаље, херојско држање Србије, претходно тешко исцрпљене Балканским ратовима 1912/13, а посебно победе над Аустроугарском на Церу, Дрини и Колубари, запрепастило је тада свет.
Рат који је прерастао у светски, окончан је примирјем новембра 1918. године, чему је пресудно допринела управо Србија пробојем Солунског фронта средином септембра 1918, што је за последицу имало брзу капитулацију Бугарске, потом Турске, а затим и Аустроугарске.
Слому Централних сила битно је допринео улазак САД у рат 1917. године.
Капитулацији Немачке 11. новембра 1918. године претходила је капитулација Бугарска 29. септембра, потом Турске 30. октобра и Аустроугарске 3. новембра.
Мировним споразумима који су уследили карта Европе је преобликована. Нестала је Аустроугарска монархија, а образоване су невелике националне државе Аустрија и Мађарска. Хабзбурзи су отерани у прогонство, а покушаји да се врате на престо Мађарске, наредних година, су спречени.
Немачка, у којој је оборена не само династија Хоенцолерн него и бројне локалне владарске куће, је умањена и изгубила је све ваневропске поседе, колоније.
Османска Турска је изгубила све поседе на Блиском истоку, у Сирији, Трансјорданији, Месопотамији, Арабији. Убрзо потом Кемал Ататурк оборио је тамошњу монархију.
У јеку Првог светског рата, револуцијама, фебруара/марта и октобра/ новембра 1917. нестало је и руско царство. Бољшевици су потом последњег монарха Николаја ИИ и његову породицу побили, лета 1918, у Јекатеринбургу. Совјетска Русија је из рата иступила сепаратним миром у Брест Литовску, марта 1918. којим је Немачка добила огромне територије на истоку, што је постало беспредметно поразом у Светском рату.
На рушевинама несталих империја обликоване су нове националне државе Чехословачка, Пољска, Финска, балтичке државе Естонија, Летонија, Литванија.
Француска је остварила главни национални циљ повратка Алзаса и Лотарингије (Лорене). Италија, Румунија, чак Данска су територијално увећане.
Немачке колоније на управу су, као мандатне територије, од стране новообразованог Друштва народа, добиле Британија (југозападна Африка односно Намибија, Тангањика, мањи део Камеруна и Тогоа, поседи на Новој Гвинеји) и Француска (умањени Камерун и Того).
Јапан је добио нека пацифичка острва и једну енклаву у Кини, до тада немачке поседе. Португалија је добила извесна проширења у Африци.
Првог децембра 1918. у Београду је формирано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. Краљевина Југославија, чиме су прокламовани ратни циљеви Србије реализовани.
Тада, и дуго потом, сматрано је да је образовањем нове заједничке државе Краљевине СХС/Југославије, национално ослобођење Срба, чему су тежиле генерације, коначно остварено.
Dodik: Traži se način kako da momci iz Republike Srpske služe vojni rok u Srbiji
Преузмите андроид апликацију.
