Пре него што су се у нашем Сунчевом систему формирали Земља и друге планете, Сунце је вероватно било окружено дивовским прстеновима прашине сличним онима око Сатурна, наводе научници у новој студији.
Ти су прстенови можда одговорни за то што наша планета није постала супер – Земља, односно тело које је отприлике двоструко веће од Земље и до 10 пута масивније.
Астрономи су до сада у нашој галаксији открили такве супер – Земље око 30 одсто звезда налик на Сунце те се запитали како то да ње нема у нашем Сунчевом систему, с обзиром на то да се очигледно ради о честој појави.
Астрофизичар Андре Изидоро са Универзитета Рице у Хјустону и његове колеге направили су симулације модела формирања Сунчевог система.
Оне су показале да су рано Сунце окруживале „избочине“ подручја високог притиска плина и прашине. Ова подручја високог притиска вероватно су настала када су се честице, које су се кретале према Сунцу због његове снажне гравитације, загревале и испаравале велике количине плина.
Симулације показују да су око младог Сунца вероватно постојала три различита подручја у којима су чврсте честице прелазиле у плиновито стање, названа „сублимацијске линије“.
У линији најближој Сунцу, или најтоплијој зони, у плин се претварао чврсти силикат. У средњој линији у плин се претварао лед, а у најдаљој линији угљен-моноксид.
Чврсте честице попут прашине су се у том периоду сударале с тим „избочинама“ и почеле да се накупљају, показале су симулације, те су тако почели да се стварају прстенови.
Да није било ових промена, Сунце би брзо прогутало већину честица, не остављајући довољно материјала за стварање планета.
Преузмите андроид апликацију.
