Више од трећине људи из етничких и верских мањина искусило је расно мотивисано физичко или вербално злостављање, показали су резултати највећег и најсвеобухватнијег истраживања расне неједнакости у Великој Британији.
Истраживање је открило „упадљиво висок” ниво изложености злостављању у широком спектру етничких мањинских група, као и високу преваленцију расне дискриминације и неједнакости исхода у образовању, радном месту, становању и интеракцији са полицијом.
„Британија није ни близу расно праведног друштва“, закључује се у двогодишњем истраживачком пројекту, који позива министре да се позабаве „значајним етничким неједнакостима“ у низу области британског живота и институција, пише Гардијан.
У извештају је наведено да детаљни докази о дискриминацији и неправедности директно оспоравају налазе Севеловог извештаја о расним диспаритетима који је наручила влада пре две године, у којем се тврди да значајно мање присуство и утицај структуралног и институционалног расизма у Великој Британији.
Према истраживању, скоро сваки шести припадник мањинских етичких и верских група рекао је да је доживео расистички физички напад пре пандемије.
Више од четвртине свих испитаника из мањинских етничких група искусило је расне увреде, а 17 одсто њих је рекло да им је имовина оштећена у расистичким нападима, показало је. Скоро трећина је рекла да је искусила расизам на јавном месту, а сваки шести је рекао да је претрпео расизам од стране комшија.
Професорка антропогеографије на Универзитету Сент Ендруз Ниса Фини, која је водила студију, рекла је да је студија показала да је расизам „део свакодневног живота“ људи из етничких мањина.
Упркос бројним доказима о расној дискриминацији и неправедности, истраживање је показало да је велика већина мањинских група пријавила снажан осећај припадности британском друштву, често уз дубоку приврженост сопственом етничком идентитету.
Многе групе су навеле висок ниво поверења у британски парламент и децентрализоване владе. Уз неке изузетке, „припадници етничких мањина више верују британском парламенту него бели Британци“, показало је истраживање.
Скоро трећина људи из етничких и верских мањинских група пријавила је расну дискриминацију у образовању (29 одсто) и запошљавању (29 одсто), а скоро петина је изјавила да су доживели дискриминацију приликом тражења стана.
Више од петине свих мањина навело је искуство дискриминације од стране полиције, а овај број је још и већи у случају црначких карипских група, Цигана, Рома и путујућих народа.
Групе етничких мањина чешће живе у пренасељеним стамбеним објектима – 60 одсто ромских породица је пренасељено, а четвртина Пакистанаца и Арапа.
Студија је забележила и висок ниво политичког ангажовања етничких мањина. Лабуристи су постигли највише резултате међу групама Пакистанаца, Црноафричких и Црнокарипских група.
Торијевци су добили највећи удео јеврејских гласова, док су либерални демократи добили највећу подршку белих источноевропских, кинеских и белих ирских група.
Истраживање је показало да је дошло до пораста расистичког злостављања кинеских и азијских група током пандемије.
Више од 14.000 људи из 21 етничке групе, укључујући беле Британце, анкетирано је између фебруара и октобра 2021. Пројекат који финансира Савет за економска и социјална истраживања спровео је тим академика са универзитета Сент Ендруз, Манчестер и Кингс колеџа у Лондону.
Истраживање, објављено у књизи „Расизам и етничка неједнакост у време кризе“ нуди, према речима аутора, најажурније и детаљније доказе о етничким неједнакостима у Великој Британији од 1997. године, са различитим приступима и детаљним подацима, а обухвата13 група етничких мањина и заједница.
Kiril: Rusija i Zapad u vojnom sukobu zbog različitih vrednosti
Преузмите андроид апликацију.
